Магарац је носио врећу соли. Кад је прелазио преко реке, оклизнуо се и пао у воду. Чим је устао и пошао, осетио је да му је терет много лакши.
- Баш је добро, – рече магарац – увек ћу тако радити.
После неког времена, магарац је опет прелазио преко реке. На леђима је носио велики нарамак сунђера. Он је помислио да опет олакша терет, па опет леже у воду. Али, кад устаде, тешком муком изађе на обалу.
(Лав Толстој)
