Таван крије старудије
по тавану дете рије,
тумба корпе и кутије
– тражи чудне дрангулије.
Тако копа, цуња, шњура,
кад пронађе викне – ура!
Из прашине дрангулија
као мало сунце сија.
На дну малог дечјег џепа
дрангулија светли лепа,
од ње нема већег блага,
добија се од ње снага.
Да се чува, трампи, крије
и сигурност да улије
– погодније ништа није
од чудесне дрангулије.
Паре нуде парајлије
од метала и хартије,
али ништа вредно није
једне личне дрангулије.
Кол’ко вреди дрангулија
– то зна само дечурлија.
Дрангу, дрангу, дрангулија,
моме срцу најмилија.
