Скупљала сам једног дана
у корпицу ја жириће.
Нисам, нисам само знала
да л’ су они за пилиће
или ипак за прасиће.
Тако су ми лепи били
са кућицом чупавицом.
Све их тако редом брисах
својом малом ногавицом.
О, кад би ми само рекли
коме да их такве дам.
Ма шта има да се мислим
када ја то сама знам.
За пилиће велики су,
а прасцима таманак су.
Само да их скупим више
па ће тако спават’ тише.
