Данас, 1. јануара, дечји књижевни часопис „Змај“ обележава свој рођендан! На овај дан, 1. јануара 1954. године, изашао је први број часописа који је ушао у историју српске књижевности за децу.
Уредничку поставу која је тог дана кренула на своје велико и дуго путовање чинили су неки од најзначајнијих аутора тога доба.
Мира Алечковић, главна и одговорна уредница првог броја, песникиња и романсијер, једна од најугледнијих списатељки за децу и младеж, била је вредни прегалац у књижевном васпитавању младих нараштаја.
Гигор Витез, песник и преводилац, познат по истанчаном и једноставном лирском казивању, био је маштовити трагач за скривеним лепотама интимног света детета.
Александар Вучо, представник предратног надреалистичког покрета, унео је у српску поезију за децу нове, смеле елементе, теме и језичке обрасце, отварајући младим читаоцима врата у свет језичких пустоловина и имагинације.
Арсен Диклић, песник, романсијер, приповедач и драмски писац, осликао је дечји свет војвођанског поднебља са препознатљивом лирском нијансом.
Бранко Ћопић, увек блиског тона и ведрог духа, обраћао се деци непосредно, хуморно и топло, било у краткој форми или у широкој лирској распеваности.
Тако је „Змај“ кренуо међу децу тог јануара 1954. године. Година за годином, деценија за деценијом, часопис је стизао до својих јубилеја, опстајао и растао, потврђујући статус публикације изузетног значаја.
Данас се с правом може рећи да нема значајног имена српске књижевности за децу друге половине двадесетог века – уз оне старије – које није забележено у садржајима „Змаја“. Ту су, између осталих:
Десанка Максимовић, Гвидо Тартаља, Душан Радовић, Драган Лукић, Ђорђе Радишић, Воја Царић, Мирко Петровић, Гроздана Олујић, Љубивоје Ршумовић, Васка Јукић Марјановић, Милорад Гончин, Добрица Ерић, Стојанка Грозданов Давидовић, Слободан Станишић, Перо Зубац, Павле Кићевац, Раша Попов, Милован Данојлић и бројни други.
И највећи ствараоци, и они који су тек почињали; и најбољи илустратори, и они који су у свет ликовног стваралаштва тек улазили – сви су са једнаком радошћу сарађивали са „Змајем“, знајући његову улогу у естетском васпитавању младих и неговању уметничког укуса.
У првом броју нашла се и позната песма посвећена новим читаоцима, коју „Змај“ чува као симбол свога настанка:
Гдегод вас има, с ког било краја,
потрчите и хватајте „Змаја“.
Свилени поздрав шаље вам
Мира
на крилима од лептира.
Кроз многе буре води вам „Змаја“
петлића пет и силе дуге
уредник Аца
са Хималаја,
поетски пилот пловидбе дуге.
И мене ево пред вашом кућом,
трчим, јури ме овца!
уредник Бранко
са мачком Тошом и џукцем Жућом,
с два стара буволовца.
Пуна вам кола новости вози
јурећи касом
уредник Арсен,
у стилу и прози
с веселим гласом
Година 2025. за дечји књижевни часопис „Змај“ била је година активног рада и континуираног развоја, усмерена ка подршци дечјем стваралаштву и очувању простора за књижевни и ликовни израз најмлађих.
У времену у којем се пажња лако расипа, а дигитални садржаји брзо смењују, „Змај“ је током целе године остао усредсређен на свој основни задатак – да деци омогући место на којем ће њихови текстови, цртежи и идеје бити прочитани и озбиљно разматрани.
Истовремено, портал је био отворен за писце, илустраторе, наставнике и ауторе за децу, који „Змај“ доживљавају као простор сарадње и размене. На наше мејл адресе стизале су стотине песама, прича, кратких записа, научних занимљивости и ликовних радова. Овај обим потврдио је да „Змај“ и даље има важно место у савременом дигиталном простору посвећеном деци.
Посебна пажња посвећена је томе да сваки пристигли рад буде евидентиран и обрађен. Зато је 2025. године развијен нови сервис за праћење статуса радова, који је унео већу прегледност и сигурност у цео процес. Аутори и ментори сада могу да прате радове путем јединственог броја или мејл адресе, уз јасно дефинисане фазе статуса и алате за штампу и дељење извештаја.
Настављени су и редовни конкурси. Ликовни конкурс поново је окупио велики број младих аутора, а конкурс за најмлађе – бојење „Змајеве бојанке“ – показао је да љубав према стварању почиње у најранијем узрасту. Снажан одзив био је подстрек да се за 2026. припреми проширени конкурс са више категорија.
„Змај“ је током године пратећи рад писаца, објављивао приказе, интервјуе и препоруке за читање. Посебно значајни били су разговори са ауторима, илустраторима и младим талентима.
Годину су обележили и велики губици за српску културу: преминули су Градимир Стојковић, Филип Давид, Љубомир Симовић, Драгољуб Ацковић и Зоран Спасојевић.
Започета је сарадња са Propolis Books, а приведен крају и велики посао дигитализације архивских спискова дечјих конкурса. Почео је и рад на редизајну сајта, који ће у 2026. години бити бржи, прегледнији и приступачнији деци, наставницима и родитељима.
У 2026. годину „Змај“ улази са 72 године постојања и истим идеалима – неговањем дечјег стваралаштва, културе читања и простора у којем деца имају право на свој глас.
