Стари школски прибор изгледао је сасвим другачије од онога што данас налазимо у ђачким торбама. Поред књига и свезака, генерације ђака користиле су предмете који су временом готово нестали из учионица.
Неке од ових предмета старији ће препознати на први поглед, док би за друге данас можда требало и објашњење чему су служили.
Писало се пером које се умакало у мастило, свеже написани редови морали су пажљиво да се осуше, а ако се вратимо још даље у прошлост, видећемо да ни свеска није увек била главно место за школске задатке.
„Змај“ вас води у школске клупе некадашњих генерација. Колико ових предмета препознајете?
Држаља са пером
Пре него што су се појавила савременија средства за писање, ђаци су користили метално перо постављено у посебну држаљу.
Перо се умакало у мастило, а затим се пажљиво исписивало слово по слово. После неколико речи поново је морало у мастионицу.
Требало је имати мирну руку. Превише мастила остављало је мрљу, а премало је значило да ће линија почети да бледи.
Писање школског задатка зато је захтевало много више пажње него данас.
Мастионица
Где је било пера, морало је да буде и мастила.
Мастионица је била мала посуда у којој се чувало мастило за писање. У неким старим школским клупама постојало је чак и посебно удубљење у које се стављала како се не би преврнула.
Ипак, незгоде су се дешавале.
Када би се мастило просуло, плаве мрље могле су да заврше на папиру, клупи, рукама, па и на одећи.
Упијач за мастило
Када је последње слово написано, посао још није био завршен.
Свеже мастило могло је лако да се размаже ако би се преко њега прешло руком или ако би се страница пребрзо окренула.
Зато је служио упијач.
Прављен је од посебног папира који је упијао вишак мастила и помагао да написано остане чисто и читко.
Некада сасвим обична школска ствар, а данас предмет чију намену многи не би одмах погодили.
Наливперо
Појава наливпера знатно је олакшала писање, јер перо више није морало после свега неколико речи да се умаче у мастионицу.
Мастило се налазило у самом наливперу, али је и даље требало бити пажљив.
Довољан је био неопрезан покрет да се тек написана реч размаже, а када би наливперо процурило, плави прсти били су добро познат призор.
Наливпера се користе и данас, али су некада имала далеко важније место у свакодневном школском писању.
Дрвена перница
Пернице нису одувек биле мекане, шарене и пуне различитих преграда.
Многи ђаци некада су користили пернице направљене од дрвета.
Најчешће су имале поклопац који се померао, а унутра су се чували оловка, перо, гумица и друге ситнице потребне за наставу.
Биле су једноставне, чврсте и често су трајале годинама.
Школска таблица
Ако се вратимо још даље у прошлост, стижемо до времена када свеске нису биле уобичајене као данас.
За вежбање писања и рачунања ђаци су користили мале школске таблице.
На њима би написали слова или решили задатак, показали учитељу, а затим све обрисали и наставили да пишу на истој површини.
Једна таблица могла је да послужи за безброј задатака.
Писаљка за таблицу
По школској таблици није се писало обичном оловком.
За то је служила посебна писаљка којом су се исписивали бројеви, слова и задаци.
Таблица и писаљка биле су нераздвојан пар, готово као што су данас свеска и оловка.
Када су школске таблице нестале из свакодневне наставе, нестале су и ове писаљке.
Сунђер или крпица за таблицу
Када би се таблица испунила, није постојала следећа страница коју је требало окренути.
Написано се једноставно брисало.
Зато се уз таблицу носио мали сунђер или крпица којом би се стара слова и задаци уклонили, а простор припремио за ново писање.
Био је то једноставан школски начин да се све избрише и почне испочетка.
Гумица за мастило
Грешке написане графитном оловком лако се бришу обичном гумицом.
Са мастилом је било много теже.
Зато су постојале посебне, тврђе гумице за мастило. Њима се пажљиво прелазило преко погрешно написаног места, али је требало водити рачуна да се папир не оштети.
Са променом начина писања и школског прибора, овакве гумице готово су нестале из перница.
Стара ђачка ташна
Ни школске торбе нису увек изгледале као данашњи ранчеви.
Многи ђаци носили су једноставне ђачке ташне, често направљене од коже, вештачке коже или чврстог платна.
Нису имале мноштво преграда и џепова. У њих су стајале књиге, свеске, перница и оно најважније за тај школски дан.
За многе генерације управо је таква ташна била један од најпрепознатљивијих симбола поласка у школу.
Држаља са пером, мастионица, упијач и школска таблица данас нам могу деловати као предмети из неког другог света.
Ипак, некада су били сасвим обичан део школског дана.
Како се школа мењала, мењао се и прибор. Таблице су уступиле место свескама, мастионице су нестале са клупа, а писање је постало једноставније и практичније.
Оно што је једној генерацији било сасвим обично, следећој је постало успомена, а данас понекад и права мала загонетка.
Колико сте предмета са наше листе препознали? А знате ли још неки школски предмет који је некада био уобичајен, а данас је готово заборављен?
