Када кажемо Чика Јова Змај, готово да и не помислимо да „Змај“ није било право презиме великог песника. Толико се тај надимак срастао са његовим именом да би нам данас чак необично звучало да на корицама књиге пише само — Јован Јовановић.
А управо тако се човек кога су заволеле генерације деце заиста звао. Управо тако се зове и наш часопис.
Јован Јовановић рођен је 6. децембра 1833. године у Новом Саду. Био је лекар, песник, преводилац, уредник и један од најзначајнијих српских писаца XIX века. Ипак, једна мала игра слова и бројева оставила је траг који ће га пратити читавог живота.
Прича о настанку надимка води нас до 3. маја 1848. године, датума који је за Србе у тадашњој Хабзбуршкој монархији имао велики значај.
Када се „3. мај“ напише спојено — „3мај“ — број три може да подсети на слово „З“. Тако је настао потпис „Змај“.
Оно што је у почетку било необичан псеудоним временом је постало име познатије од правог презимена.
А Змај је умео да пронађе пут до деце као мало који песник пре њега.
У његовим стиховима пачићи одлазе у школу, жаба чита новине, деца се љуте, мире, несташно играју и покушавају да надмудре одрасле. Свет око детета код Змаја никада није сасвим обичан. Животиње говоре, предмети оживљавају, а и најмањи догађај може постати песма.
Зато су многи његови стихови преживели много дуже од времена у којем су настали.
Деца која данас знају „Пачију школу“, „Материну мазу“, „Жабу чита новине“ или „Зима, зима, е па шта је“ живе у свету који Чика Јова није могао ни да замисли.
Имају телефоне, интернет, видео-игре и цртане филмове на један додир.
А ипак се и даље смеју истим пачићима.
То је можда највећа тајна добре песме за децу — она не пита колико је стара.
А занимљиво је да човек кога данас највише памтимо по дечјим стиховима уопште није писао само за децу. Његове збирке „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ припадају најзначајнијим страницама српске љубавне и интимне поезије. Писао је сатиру, родољубиве стихове, преводио стране писце и уређивао часописе.
Ипак, деца су га на неки начин присвојила.
Од једног датума настао је надимак.
Од надимка име.
А од имена — Чика Јова Змај.
И више од једног века после његове смрти, када неко каже само „Змај“, љубитељима књижевности најпре на памет не пада страшно крилато биће из бајке.
Него један песник.
