Сви га знају као Змаја, а мало ко зна зашто: Тајна чувеног надимка Јована Јовановића

Часопис ”Змај”
Аутор:
Часопис ”Змај”
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
3 мин. читања
Фото: Јован Јовановић Змај - Илустрација

Када кажемо Чика Јова Змај, готово да и не помислимо да „Змај“ није било право презиме великог песника. Толико се тај надимак срастао са његовим именом да би нам данас чак необично звучало да на корицама књиге пише само — Јован Јовановић.

А управо тако се човек кога су заволеле генерације деце заиста звао. Управо тако се зове и наш часопис.

Јован Јовановић рођен је 6. децембра 1833. године у Новом Саду. Био је лекар, песник, преводилац, уредник и један од најзначајнијих српских писаца XIX века. Ипак, једна мала игра слова и бројева оставила је траг који ће га пратити читавог живота.

Прича о настанку надимка води нас до 3. маја 1848. године, датума који је за Србе у тадашњој Хабзбуршкој монархији имао велики значај.

Када се „3. мај“ напише спојено — „3мај“ — број три може да подсети на слово „З“. Тако је настао потпис „Змај“.

Оно што је у почетку било необичан псеудоним временом је постало име познатије од правог презимена.

А Змај је умео да пронађе пут до деце као мало који песник пре њега.

У његовим стиховима пачићи одлазе у школу, жаба чита новине, деца се љуте, мире, несташно играју и покушавају да надмудре одрасле. Свет око детета код Змаја никада није сасвим обичан. Животиње говоре, предмети оживљавају, а и најмањи догађај може постати песма.

Зато су многи његови стихови преживели много дуже од времена у којем су настали.

Деца која данас знају „Пачију школу“, „Материну мазу“, „Жабу чита новине“ или „Зима, зима, е па шта је“ живе у свету који Чика Јова није могао ни да замисли.

Имају телефоне, интернет, видео-игре и цртане филмове на један додир.

А ипак се и даље смеју истим пачићима.

То је можда највећа тајна добре песме за децу — она не пита колико је стара.

А занимљиво је да човек кога данас највише памтимо по дечјим стиховима уопште није писао само за децу. Његове збирке „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ припадају најзначајнијим страницама српске љубавне и интимне поезије. Писао је сатиру, родољубиве стихове, преводио стране писце и уређивао часописе.

Ипак, деца су га на неки начин присвојила.

Од једног датума настао је надимак.

Од надимка име.

А од имена — Чика Јова Змај.

И више од једног века после његове смрти, када неко каже само „Змај“, љубитељима књижевности најпре на памет не пада страшно крилато биће из бајке.

Него један песник.

ИЗВОР:Змај
ФОТО:Илустрација
Прати
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *