Некада су дуги редови испред благајни Београдског сајма књига најављивали гужве које су посетиоце чекале под сајамским куполама. Кроз хале се једва пролазило, испред штандова се чекало да се приђе полицама, а кући се одлазило с кесама пуним књига. Овог октобра, међутим, редакција дечјег књижевног часописа „Змај“ затекла је другачију слику. Током обиласка 69. Међународног београдског сајма књига, у петак, на дан отварања, и у недељу, уместо очекиване викенд-гужве, забележили смо пролазе којима се несметано кретало и бројне штандове испред којих готово да није било посетилаца.
Где су млади читаоци?
Најупечатљивије запажање односило се на присуство деце и тинејџера. Током наших обилазака нисмо затекли очекивани број младих који самостално разгледају издања, бирају књиге или се задржавају испред штандова.
Иако организовани Школски дан тек предстоји, намеће се питање: како учинити да Сајам буде место на које млади желе да дођу и ван школских посета?
За многе раније генерације одлазак на Сајам представљао је прилику за први сусрет с омиљеним писцима, откривање нових наслова и самосталан избор књиге. Такав доживљај данас има посебну вредност, у времену када се књижевност надмеће с бројним дигиталним садржајима за пажњу најмлађих.
Слику коју смо затекли употпуњује и призор са излаза из сајамског комплекса. Многи посетиоци одлазили су без кеса с купљеним књигама, што је било нарочито упадљиво у поређењу с некадашњим призорима људи који су из хала износили по неколико нарамака књига.
То, наравно, не значи да књиге нису куповали, али отвара питање колико су се куповне навике промениле.
Уз изостанак појединих великих домаћих издавача, на интересовање публике могла би да утиче и чињеница да су сајамски попусти доступни у књижарама и путем интернета. Када се томе додају трошкови путовања и улазница, одлазак у Београд искључиво ради куповине књига за многе може представљати значајан издатак.
Међутим, оно што се не може купити путем интернета јесу непосредни сусрети с писцима, разговори крај полица и размена препорука међу читаоцима. Управо су такви тренуци годинама давали Сајму посебну атмосферу, која је током наших посета била знатно мање изражена.
Траг Туниса на београдском папиру
Ипак, овогодишњи Сајам нуди и садржаје који подсећају на његов међународни значај. На штанду Туниса, земље почасног госта, пажњу привлачи калиграф који посетиоцима бесплатно исписује имена арапским писмом.
Овај наизглед једноставан сусрет с другачијим језиком и традицијом показује колико непосредно упознавање култура може бити занимљиво, нарочито најмлађима. Папир с именом исписаним непознатим словима тако постаје необичан сувенир, али и повод за разговор о писму, језику и култури земље из које долази почасни гост.
Између традиције и нових навика
Коначну оцену посећености овогодишњег Сајма биће могуће дати тек по његовом завршетку. Ипак, призори које је редакција „Змаја“ забележила током прва три дана отварају питање како се мења однос публике према овој манифестацији.
Гужва није једино мерило интересовања за књигу, али Сајам не би требало да постане само још једно место за њену продају. Некада се пред штандовима чекало да се приђе полицама. Овог викенда испред многих од њих било је сасвим довољно простора, али знатно мање људи него што смо очекивали.
Можда је управо то повод да се размисли о будућности Сајма књига — не само о томе како привући више купаца, већ и како створити догађај на који ће читаоци, нарочито деца и млади, желети да се враћају.
