Три милиона и један мрав живе, раде и спавају
у мрављем граду,
испод велике крушке, у хладу.
Они имају куће на спрат, на три, на девет
спратова,
они навијају будилнике на пет, да би се на време
пробудили.
Тачно у пет зазвони милион сатова,
тада мрави устају, галаме, праве збрку,
облаче се, перу зубе у трку,
када зазвони шест нема никога у граду;
сви су на раду.
Ујутро мравље старешине по списковима
прозивају:
мрав тај и тај.
Мрави се по именима одазивају.
Свак мора да каже: Ту сам! И: здрав;
када се јави три милиона и један мрав
тада је списку крај.
При три дана, тек што се јутро заплавило,
мрави се три пута у групе престројавали
и три пута се пребројавали.
Старешине су из спискова прозивали:
мрав тај и тај.
Мрави се, по именима, одазивали.
Како год окренеш: три милиона мрава!
И крај!
Шта је са једним мравом? Зар спава!
Сутрадан исто, и прекосутра исто,
три милиона мрава тресе главом:
Ту има нешто чудно! Ту нешто није чисто!
То занимљиво постаје,
зашто, и који мрав недостаје?
Нема мрава који је највише певао и галамио,
он се, због нечег, осамио.
Шта му је? — чуде се три милиона мрава
у мрављем граду,
испод велике крушке у хладу.
Шта му је?
Зашто самује?
Три дана није ни реч прозборио,
мрави који са посла кући хитају
његову мајку питају:
Да ли се одобровољио? Да ли је проговорио?
Три дана ништа није ручао,
сам је по граду лутао
и замишљено ћутао,
или на степеништу чучао.
Сви се питају: Шта му је?
Шта му је? Зашто самује?
Све је у мрављем граду збунио.
Мрвицу кекса су му нудили,
а он се узјогунио:
није ни прстом макнуо, нити је такнуо.
А јутрос, тек што се дан заплавио,
неко је бучно прозор отворио
и мрављем граду јавио:
„Проговорио је! Проговорио!“
Зашто је мрав три дана ћутао?
Што није ручао?
Што је замишљен градом лутао?
И на степеништу чучао?
— Пре неколико дана — вели — мој је тата
отерао гладног цврчка са врата.
И, сада, нећу ни да се макнем,
док не доведете цврчка да са мном руча
нећу ништа да такнем!
Па сада
у мрављем граду,
испод велике крушке, у хладу,
три милиона мрава трчка
и тражи цврчка.в
