На дрвету у новосадском насељу „Лиман I“ појавио се необичан оглас:
„Чувао бих и шетао мање куце без накнаде.“ Да, добро сте прочитали! Ову дивну идеју смислио је Реља Миловановић, дечак великог срца и још веће љубави према псима. Његов оглас нас је одушевио, толико да смо одмах пожелели да га упознамо и сазнамо више о његовој иницијативи.
У огласу се додаје:
„Имам 12 година и јако волим куце. Живим у стану и немам прилику да имам своју куцу, а јако бих волео да своју љубав према псима поделим. Озбиљан сам, одговоран и одличан сам ђак. Можете рачунати да ће ваша куца бити у добрим и сигурним рукама. Ако одлучите да ми укажете поверење, контактирајте моју маму“ – написано је на папиру залепљеном за дрво.
Након што смо пронашли број телефона Рељине маме, замолили смо је да нас повеже са јунаком наше приче. За портал Змај, Реља открива како је дошао на ову идеју, шта му значе куце и зашто жели да им поклони своје време.
Реља нам је у једном даху испричао како је све почело:
– Овај мој хоби настао је из љубави према псима. Увек се радујем кад их видим! Пошто живимо у стану и не можемо да имамо куцу, одлучио сам да проводим време са животињама, било да је то мало или пуно, није важно. То ме усрећује у срцу и зато сам покренуо ову идеју – започиње причу за Змај.
Највише га радује када види да су куце срећне и да им прија његово друштво:
– Волим да се играм с њима, да их мазим и шетам. Имам другаре с којима се дружим, али пси су ми посебно драги. Желим да им посветим пажњу и да људима покажем колико је важно имати пса. Пас је човеков најбољи пријатељ, увек је ту да те подржи – каже Реља.
Питали смо га и шта би поручио деци која би волела да имају животиње, али се не усуђују да то кажу родитељима:
– Као што сам ја написао оглас, тако и они могу да привуку пажњу својих родитеља. Нека не буду уплашени да питају неког ко шета пса да ли могу да га помазе или прошетају. Има пуно љубазних људи који ће радо пристати. Тако могу да покажу љубав према псима, а родитељи ће то сигурно приметити – објашњава наш саговорник.
Осим паса, Реља има још много интересовања:
– Волим да читам књиге и да се играм. Мој омиљени писац је Дејвид Валијамс, волим његове авантуристичке приче, можете их наћи у књижарама!
У школи му најбоље иду математика и историја:
– Бројеви ми иду од руке! – каже Реља.
На питање да ли су наставници видели оглас, Реља се насмејао:
– Не знам, нико ми још ништа није рекао, али имам баш пуно наставника овде у комшилуку, па можда и јесу видели. Било би ми драго! – закључује мали саговорник Змаја.
Након разговора са Рељом, поразговарали смо и са његовом мамом Иваном, која нам је открила како је све почело:
– Његова љубав према псима је заиста огромна. Тек пре неколико дана смо заједно дошли на идеју да спојимо ту његову жељу са могућношћу да шета туђе куце, јер у стану немамо услове да имамо пса. Огласе смо заједно лепили по крају и већ су се јавили људи са разним предлозима, неки су нудили да му поклоне пса, а једна жена је питала да ли пас може бити код нас док је она три месеца у иностранству. Наравно, то не можемо да прихватимо, јер за то немамо услове. Зато је мој број на огласу, да као одрасла особа могу да проценим шта је могуће – објашњава Рељина мама за Змај.
Реља је оглас осмислио и написао потпуно сам:
– Он је све сам саставио. Била је и нека тачка где није требало, али нисам ништа граматички проверавала, то је његова идеја, његова реч. Он сматра да је бити добар ђак јако важно и то је хтео да напише, да људи знају да ће куце бити у добрим рукама – каже мама нашег јунака.
Љубав према псима траје у њиховој породици већ годинама:
– Пре две и по године смо чак и имали куцу, али смо брзо схватили да не можемо да јој пружимо довољно пажње док смо на послу и деца у школи. Нажалост, морали смо да је вратимо. Од тада је та жеља стално присутна. Кад год он и његов брат виде пса, прилазе, мазе га, питају власнике да ли смеју. И даље говоре да је она куца њихова, иако више не живи са нама.
Идеја да шета туђе псе дошла је сасвим спонтано:
– На мору смо упознали жену из Швајцарске која нам је предложила да Реља шета туђе куце. Чим смо се вратили кући, сутрадан је одштампао летке и кренули смо да их лепимо. Нисмо пуно размишљали – то је била његова искрена жеља коју смо ми морали да подржимо – додаје наша саговорница.
Породица пажљиво приступа свему:
— Важно нам је да се Реља прво упозна са сваким псом, да се и пас упозна с њим. Идемо полако, природним путем. Размишљали смо и о томе да то буду куце из наше околине, да може физички да оде и прошета. Можда старијим људима који не могу да се спусте или да шетају пса, то би било идеално – прича мама Ивана.
У свему наш јунак има подршку и млађег брата, који има само осам година, али је увек уз њега:
– И он обожава животиње. Кад порасту, рекли смо им да ће моћи да имају пса у кући, са двориштем, јер је то много лакше него у стану.
Реакције на оглас биле су изузетно позитивне:
– Док смо лепили, људи су прилазили, одушевљавали се. Деца су застајала, читала и коментарисала. Чак су и школски другари сазнали, један је баш био код нас и рекао да и он жели куце, али су на крају добили хрчка. Срећни су, али то ипак није исто – закључује за наш лист мама дечака из Новог Сада.
Рељина прича потврђује да су деца често најбољи учитељи доброте. Ако сретнете Рељу на Лиману, можда баш шета неку срећну куцу, а ако не, онда позовите његову маму када видите оглас и помозите да Реља испуни своју жељу.
