Лили Батиста и музика која блиста

Недеља је, једно мирно поподне. Сви у згради Симфонијског Оркестра имају занимљиве активности. Тимпан са задњег спрата забавља Тријангл (инструмент породица Перкусија), имитирајући грмљавину.

У стану Стрингса, Виола и Виолина се диве новом лаку маме Виолончело, док Контрабас чита вести о најновијем фестивалу у далекој прошлости, где су свирали бака и дека Виола да Гамба и Виола да Брачо.

Флаута и Обоа су пустиле Фагот да се одмори и упутиле се у Свечану Салу да вежбају дует.

– Добар дан, да ли сте можда виделе госпођу Пиано? – упита Диригент Обоу и Флауту.

– Мислим да је госпођа Пиано отишла са Кларинетом до мајстора. Колико сам разумела, покварио му се неки део, нисам сигурна који – одговори Флаута.

– Само неки проблеми! И то баш сада када гости само што нису стигли.

– Гости?! – излете радознала Нота из писка Обое.

– Да – одговори Диригент – долазе нам краљ Луј XIV и композитор Лили Батиста.

– Па, нисте нас обавестили да треба да имамо госте! Сад нећу стићи да променим писак! – успаничено одговори Обоа.

– Да, нисам вам саопштио. Малопре су се најавили. И ајде, шта сте се удрвениле (укочиле), пожурите да распремимо Свечану Салу за госте.

– Наравно да смо се удрвениле, ми смо Дрвени Дувачи – одговори Обоа уображено.

– Добро, идемо да радимо! – залепрша Флаута весело.

– Морамо распремити салу како би се господин Лили Батиста осећао што комотније, док ствара музику која блиста – настави у једном даху Диригент.

– Он је изабрао баш наш дом да би направио најсавршенији балет који ће се извести први пут овде код нас, а солиста ће бити краљ Луј.

– Краљ свира? – упита Флаута.

– Не – одговори Диригент – краљ је љубитељ балета, и иначе је јако талентован играч.
Прича се да је уложио све напоре да се кореографије запишу, те тако сада постоји и запис кореографије.

– Занимљиво – одговори Флаута веома раздрагано.

– Пожуримо – прошапта Диригент – морамо целу просторију украсити са симболима Сунца.

– Ја волим Сунце! – рече Обоа.

– И краљ воли, иначе њега зову „краљ Сунца“. Ајде, само што нису стигли, прионимо на посао…

Прошло је неколико сати

Свечана Сала сва блиста, тако да ће господин Лили имати утисак да је на самом Сунцу – констатовала је госпођица Виолина.

Она је, наравно, чула за свечани долазак и одмах отрчала да види како напредује уређивање и да ли је потребна помоћ.

– Стижу, стижуу! – госпођа Пиано сва задихана и усплахирена трчи кроз ходнике и најављује госте.

Сви су се упутили ка ходнику како би дочекали госте.

Породица Брасс засвира свечане ноте у част краља и гостију и након тога се сви наклонише његовом Височанству.

– Изузетна нам је част што сте наши гости – рече Диригент и наклони се.

– Овде је предивно, има пуно Сунца. Знате да мене зову краљ Сунца.

– Да, познато је то чак и нама у овако далекој земљи! – повикаше сви у глас.

Краљ се насмеја од срца па се обрати Диригенту:

– Маестро, ово су моје специјалне ципеле за плес. Лили их је лично дизајнирао да могу бити савитљиве и лагане за моја стопала.

Молим вас да их сместите негде где их нико неће дирати, а за наступ ћете ми их донети – рече краљ.

Диригент климну главом и отрча да обезбеди сигурно место, и успут организује укућане да сместе краља и његову послугу.

Лили је одмах сео да пише музику у друштву госпођице Виолине, која је имала на себи црвени лак и сва је блистала…

Јутро је

Краљевска послуга се сјатила код Лилија у салу.

Лили својим златним пером пише и повремено звижди мелодију у дуету са Виолином.

– Кхм, кхм – закашља се један слуга.

Лили срећно нажврља (нечитко написа) још коју ноту па каже Виолини:

– Ово ће бити музика која блиста, зар не, Виолино?

– Да, потпуно сам сигурна да хоће. Него, овде су краљеве слуге – рече Виолина и погледом показа Лилију да се окрене.

Лили уздахну, спусти перо, па нервозно промрмља:

– Шта хоћете?

– Краљ вас тражи.

– Зар не видите да радим? Нека краљ сачека – прогунђа Лили.

– Али краљ не чека. То је краљ – зачудено рече слуга.

– Ја радим за задовољство краља, тако да нека чека – одбруси Лили.

Слуга климну главом, наклони се и изађе са остатком послуге из просторије.

Лили погледа у Виолину, па сав узбуђен пригрли партитуру и повика:

– Идемо да прођемо са Оркестром ово наше ново дело, хмм?

– Идемо! – засвира Виолина и упутише се ка сали за вежбање.

Пише: Биљана Слијепчевић

Непознате речи: