Пре много времена, у краљевству званом Книголенд, живела је мала плавокоса принцеза Миа, која је волела да чита књиге. Испред ње су биле отворене књиге са различитим причама, написане јасним речима.
Увек је желела да буде најбоља, то су сви могли да виде. Она је имала жељу са великом повељу, да оде на острво са скривеним благом, које се звао „Либерта“, где су долазила мала деца из разних земаља, читали приче на различитим језицима. Желели су да пошаљу поруке свој деци на свету, да им дани буду лепши.
Али једног дана су јој дошли њени пријатељи Кики и Коки, који су се у краљевству дружили често, у Книголенду су увек имали своје посебно место. Заједно су одлазили у шуму да се играју и са шумским животињама, да причају.
Једног пролећног дана су срели веверицу Вики, која је скупљала лешнике, и на свом језику их је назвала квики. Скакали су на гране са малим веверицама, а ноћу су слушали гракање гаврана.
Кики је питао веверицу Вики:
– Веверице драга, у твојој кући на дрвету, где си своје гнездо свила, реци ми како да дођемо до острва са скривеним благом? Желимо да упознамо наше пријатеље из различитих земаља, који сваки дан читају своје традиционалне приче.
Онда је веверица Вики рекла Кикију:
– Наставите да ходате овом стазом, која води до морске обале. Тамо ћете пронаћи морнара по имену Грег, који сваког петка плови на острво „Либерта“ и на различитим језицима пише сопствене песме о путовањима.
Коки је питао веверицу Вики:
– Али колико је времена потребно да се стигне тамо и да се поново вратимо овамо?
Веверица Вики је рекла:
– Треба да путујете девет дана и девет ноћи да бисте стигли до његовог брода на нордијској обали, али пазите да опет не падне снег и уништи цео свет!
Принцеза Миа јој је рекла:
– Не брини, веверице, ти која си мале веверице у наручје сакрила. Хвала ти на савету, а када се будемо вратили, ми ћемо те наградити добротом!
Поздравили су се са веверицом Вики и да би добили снагу, брзо су јели лешнике, зване квики.
Кренули су путем, заједно и смело, ишли девет дана и девет ноћи, да би дошли до морске обале, и седећи на чамцу издалека су видели морнара Грега.
Поздравили су га.
Принцеза Миа је рекла:
– Добар дан, желим да нас одведете на острво „Либерта“ са скривеним благом, да упознамо наше пријатеље који причају своје приче из различитих земаља.
Кики је рекао:
– Знам да неће бити лако, али морамо данас напустити ово место!
Коки је био срећан, а срећу је скупљао у себи:
– Биће то најлепше путовање у нашем пријатељству! Желим да одмах идемо и да будемо први који ће стићи!
Укрцали су се на брод морнара Грега и путовали три дана и три ноћи, док нису угледали острво „Либерта“ са скривеним благом. Било је то најлепше место које су видели.
Поздрављали су децу када су се ту окупљали заједно, играли разне игре, писали песме и увек се такмичили ко ће бити најбољи.
Принцеза Миа је поздравила децу и захвалила им се:
– Драги пријатељи, дошли смо да чујемо ваше приче. Голубице мира, са маслиновом гранчицом, пустимо у висине да се наша порука чује надалеко, као мајчински и нежни загрљај, да нас чврсто загрле!
Свако дете је на свом језику поздравило принцезу Мију, која је волела да чита многе приче. Са њом су се руковали и сви су је поздравили.
Касније су сва деца села у круг и почела да читају своје приче на различитим језицима, али осмех сваког детета је био исти, искрен и чист.
Кики и Коки остали су са принцезом Мијом на острву са скривеним благом „Либерта“ седам дана и седам ноћи, када су одлучили да се врате и поздраве са пријатељима до следећег сусрета.
Скривено благо је у дечјој души, одакле се свуда чује песма за мир и слободу у свету, да деца увек буду мирна.
Укрцали су се на брод морнара Грега и за три дана и три ноћи вратили се у краљевство Книголенд.
Принцеза Миа је у свом краљевству својој баки Фили испричала најлепшу причу, која ће се годинама препричавати у краљевини Книголенд, чим се свако дете пред спавање склупча у загрљају баке и деде, што се у дечијем срцу искрено крије.
