Свакога дана
Аутор:Драган Лукић
Свакога дана кад с посла дође
мој тата мени косу чупне,
мој тата мене шаком лупне
и каже: – Јак си као гвожђе.
Свакога дана кад пере руке
он насапуни сестри лице,
и прска водом канаринце,
и с нашом мачком игра жмурке.
Свакога дана кад за сто седне
мој тата брата за носић дирне,
мој тата брату на уво свирне
и вади неке бомбоне медне.
А после ручка, свакога дана,
капетан тата и ми морнари
узмемо само најпрече ствари,
седнемо журно на кауч стари
и испловимо из нашег стана.
