Плави зец
Аутор: Душко Радовић
Три сам земље прелазио,
и три горе прегазио,
и три мора препливао –
док га нисам уловио,
Плавог зеца,
чудног зеца,
јединог на свету!
Овај зец
зна да свира,
овај зец
зна да плете,
овај зец
ручак кува,
овај зец
кућу мете.
Овај зец
плести уме,
овај зец
жети уме,
овај зец
шити, пити
и француски говорити
– све разуме!
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!
Ја га хтедох вама дати
да вас мије,
да вам шије,
да вам кроји,
да вам броји,
да вам плете,
да вам мете,
да вам кува,
да вас чува,
да вам пева,
слике шара
и француски разговара.
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!
Ставих зеца у торбак,
па пожурим својој кући.
Ал’ кад бисмо испред куће,
стаде зечић да шапуће:
– Пусти ме, ловче,
храбри ловче,
да очешљам косу,
да умијем лице,
да исечем нокте,
да исправим стас,
да удесим глас.
Нек виде деца
плавог зеца,
чудног зеца,
јединог на свету!
Пустих зеца из торбака –
ал’ се зец не очешља,
ал’ се зец не уми,
нит исече нокте,
нит исправи стас,
нит дотера глас.
Већ побеже, ој несрећо,
на крај света, ој невољо!
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!
