Седи сиви мачак на запрежним колима и посматра остале животиње:
– Што је онај пас глуп. Стално лаје када неко прође поред наше ограде или када неко уђе у двориште… А види тек оног коња. Како може онако мирно да стоји док му стављају узду и самар и док на њега товаре џак…
Чини ми се да не бих могао да издржим ни пола сата као крава. Једеш и дајеш млеко… Не могу да их гледам. Идем да поједем парче меса.
У колиби, у којој је на једном тањиру оставио нешто меса и сира, остале су само мрвице. Док мачак зачуђено посматра празан тањир, иза једног ћошка стоји сит миш и смеје се мачковој неспособности.
