У шумском расаднику, где ради Иванов тата, сваке године се припремају јелке које ће красити домове за Нову годину.
Када дође време да се јелке одвајају и шаљу у град на продају, Иванов тата има пуне руке посла.
Иван му помаже, па тако никад не стигну да у својој кући оките јелку.
– Баш бих волео да имам јелку, али никад немам времена -пожалио се Иван веверици.
– Хајде да окитимо јелку овде, у шуми, казала је веверица.- Позваћу све животиње, па ћемо се веселити све до Нове године – Сјајна идеја! – узвикнуо је Иван.
Убрзо су се окупиле шумске животиње и свака је донела понешто да се јелка окити. Лисац је нашао и свећице у остави крај свог живинарника.
Тако је јелка окићена усред шуме. Блеснула је и украсила сву околину. И стајала је још дуго после Нове године, све док ветар није пообарао свећице и скинуо украсе.
