Више

    Јован Јовановић Змај, Снешко Белић

    Снешко Белић
    Аутор:Јован Јовановић Змај

    Кад је оно неки дан
    Опет почо снег да пада,
    Скупила се деца чила
    Око нека рада;
    За час тили
    Направили
    Човека од снега…
    Гле’те га, гле’те га!

    “Хајде, Стево,” Коста нуди,
    “Хајде ти му кум сад буди!”
    А Стева се само смешко,
    Надено му име: Снешко,
    И презиме други дао,
    Те се Снешко Белић звао.
    Стајао је браца-Снешко
    Уз тарабу баштована,
    Стајао је, блесао је
    Неколико дана.

    Јутрос сину сунце јаче,
    А наш Снешко канда плаче,
    Или плаче ил’ се зноји,
    Али чврсто већ не стоји.
    Снешко Белић забрину се,
    А деца му ругају се.
    Испустио свога штапа,
    И ево се већ растапа.

    “Снешко, Снешко,”деца гуде,
    “Бројиш ли се ти у људе?
    Снешко, Снешко, нуто јада,
    Кад си човек, кам’ ти рада?”

    Снешко шапће ко да бунца:
    “Ја се бојим јарког сунца.”
    “Ко се јарког сунца боји,
    Тај не треба ни да стоји.”
    Гурнуше га, а он паде,
    Па се и распаде!

     

    ИЗВОРЗмај
    spot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img