Питате ме зашто волим
малу коцку, куглу малу?
Зашто волим малу слику,
столичицу, малу шалу?
Питате ме зашто волим
малу лалу, малу птицу,
невелико степениште
и кућицу и баштицу?
И мравиће и листиће,
капи росе, шаку мора?
Зашто волим малу звезду?
Ево правог одговора!
Привлачи ме загонетно
све најмање, све најмање.
Изузимам само машту,
изузимам само знање!
Шапнула сам, већ су чуле
Ана, Јана, Ема, Биса,
чујте и ви – ја бих машту,
ја бих знање за Гиниса!
