Незадовољан својим рођењем
Он увек изнова покушава.
Данима чезне за ослобођењем
А онда се нагло обрушава.
Кад се изјутра и истутњи
На њ легне облак црних слутњи.
Тад схвати да више нема куд
И удари главом у дуд.
Као ковач кад престане да кује:
А тишина после се чује.
Ветрови живе кратко, грешно,
Промашено, и неуспешно.
Кад неки први пут дуне, слушај:
То није дување, већ покушај
Да рођен, на земљи остане довек
Ко птица, биљка, камен и човек
