Прво је питање: шта сунце руча
Када се попне до највиших кућа,
Кад ситно затрепти сваки лист у гори
Од силног горења
Кад сунце изгори?
Кад усукана, ко вита девојка, задрхти јова
И стари Јаков у каду умочи дугу браду,
– Тад сунце за ручак поједе цреп са највећег
крова
У граду.
Смаже га ођедном, без по муке
О лишће отре златне руке.
(А онај Јаков се, и даље, брчка у кади
И прави мехуриће на дугој бради).
У пустим улицама, после тога
Нигде се не чује
Људска нога.
Сенке се опрезно размиле по опустелом граду,
Пирне неочекивани ветрић, из сна се пробуде ствари,
А сунце, у то време, пред кафаном, у хладу
Попије бачву пива, дебели ручак да свари.
