Фебруар
Аутор: Мирослав Мика Антић
Мир, децо, мир,
не сме ноћу да се плаче гладан,
да се лебац не пробуди.
Уморан је. Спава.
Спава хлеб и расте
као лепа ромска деца.
Има слатка црна уста
и душу од месечине.
Мир, децо, мир,
да се лебац не увреди,
да не узме капут и шешир
и оде код халавог комшије.
