На једно дрво долети птица и замоли га: „Допусти ми да се на теби одморим.“
„Одмори се“ – рече дрво.
Друга птица га упита: „Могу ли да на једној од твојих грана начиним гнездо?“
„Само изволи“- одговори јој дрво.
Тако је дошло још мноштво птица које се ту настанише.
Летеле су, скакале по гранама, неговале младе и весело певале, као код своје куће.
Грм пун трња, који је растао испод дрвета, опази све то па му рече:
„Пушташ да по теби скаче сва гамад, а мени ни једна птица не сме да приђе“.
Добро дрво одговори:
„Моје гране не расту само за мене, него и за друге. Мени је мило када могу некоме да пружим заклон и све што му треба. А тебе грме сви избегавају јер ниси такав.“
