Писао деда са села свом унуку у граду да му дође у посету, јер има много новости за њега.
Прве суботе крене цела породица на викенд. После краћег путовања стигоше у царство зеленила, птичијег цвркута и мириса пољског цвећа. То дивно царство пространства и ширине носило је у себи као круну свега велику љубав баке и деде, које затекоше на клупи покрај капије.
Чим се нашао у загрљају тих старих и нежних руку, унук упита нестрпљиво:
— Каквих то новости има за мене?
— Па, има, има — отезао је деда са одговором, милујући једном руком дечакову косу, а другом гладећи свој седи брк.
— Крава се отелила, маца омацила, а куца оштенила! За тебе има сада пуно игре, али и посла око њиховог неговања.
Скочи унук од радости и отрча у шталу, а мама и тата уђоше у кућу. Дуго су причали сладећи се бакиним слатком од шљива, кад мама, гледајући у сат и према штали, заврте главом. Сви се насмејаше, а дечак се баш у том тренутку појави, довикујући:
— Деда, дедице! Имам и ја једно изненађење за тебе! Зечица се „озечила“!
Деда подиже обрве и позва унука, а онда објасни:
— Видиш, дечаче мој, каже се: зечица се окотила.
Унук упитно заврте главом и рече:
— Како то, деда: ако се кобила ождреби и добије ждребе, куца оштени и добије штене, мачка омаци и добије маче, свиња опраси и добије прасе, онда треба и зечица да се „озечи“ и добије зече, или, како ти кажеш, да се окоти и добије „коте“.
Деда разрогачи очи, поче да жмирка, кашљуца, да се врти на столици. Види и он да ту нешто није у реду, а опет му се чини да је баш све тако како му унук говори. Па, онако збуњен, да би избегао одговор док мало не размисли, рече:
— Ајд’, деране ниједан, иди се играј, а сутра ћемо о томе!
