Данас сам купила једну лепу честитку да је пошаљем баки. Моја бака живи у једном селу у Црној Гори. Село је прилично удаљено од вароши и у њему има мало кућа. А и те куће су разбацане по брежуљцима и скоро напуштене. Тако моја бака нема са ким да поприча. Деси се да данима не каже ни једну једину реч.
Ето колико је усамљена. А кад је усамљена, она није весела, већ је тужна. А кад је тужна, она не може бити срећна. Зато ја жалим моју баку. Позивали смо је да дође код нас, али она каже да не може. Умрла би пре времена у граду од туге за својом кућом и селом.
Зато сам данас купила честитку. То чиним уочи сваке Нове године. И не само то – откако сам научила да пишем, ја јој и писма пишем редовно. Честитка ће је, знам, посебно обрадовати. Она све честитке дочекује као драгог и ретког госта. Знам то, јер сам једном уочи Нове године била код баке. Ево како она добија честитке и шта оне за њу значе.
Поштар је зовне одозго са пута. Обично зовне три пута. Бака истрчи из куће, жури уз путељак и шири руке од радости. „Од кога је?” – пита. Поштар јој чита и гура руку дубоко у торбу да извуче још коју. Бака га позива на кафу, ваља поштара частити. Онда бака данима добија једну по једну честитку. Кад их накупи доста, наниже их на један конац, конац завеже за два ексера, затегне га са честиткама, закуца ексере – један на једну страну зида, други на другу – тако да их свако може видети кад уђе у собу. Ту изложене стоје најмање месец дана.
Гледа их бака, разговара са свима, хвали се да их је она највише у селу добила. Понекад се бака и наљути и изгрди оне који су јој писали: „Сетите се да сам жива само око Нове године, а боље би било да сте дошли или да ми се чешће јавите. Дуга је година!” А онда се покаје: „Шалим се ја, баба ко баба. Убила ме самоћа, па грдим сав свет. А нико ми није крив до моја старост!”
Зато хоћу да јој пошаљем ову честитку. Њу ће, знам, пољубити, наслонити је на лице, оквасити сузом и рећи: „Е, Нана моја!” – као некад кад би ме држала док сам била мала. Онда ће честитку ставити на радио. Данима ће је гледати, са њом разговарати и ако неко сврати, показаће је. Само, шта да напишем? Шта да јој пожелим? Добро здравље? Дуг живот? То ће сви написати, и она то зна напамет. Не! Написаћу јој оно што сада осећам:
„Драга моја бако, желим да идућу Нову годину дочекамо заједно и да никад више не будеш сама. Твоја Наташа.”
