Књижевно поетско вече Гордане Стијачић и Недељка Попадића и представљање књиге „Како расте срећа” у РТС Клубу

Часопис ”Змај”
Аутор:
Часопис ”Змај”
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
2 мин. читања
Приватна фото архива

У РТС Клубу одржано је књижевно-поетско вече поводом представљања књиге за децу „Како расте срећа” ауторке Гордане Роглић Стијачић. Програм је био осмишљен као разговор о савременом одрастању и месту књижевности у развоју дечјег искуства.

У уводном делу о књизи су говорили Анђела Новаковић, уредница Издавачке куће „Вулкан”, проф. др Владимир Дилигенцки, неуропсихијатар, песник Недељко Попадић, као и сама ауторка. Истакли су да збирка доноси низ алегоријских прича намењених и деци и родитељима, заснованих на јасном, негованом језику.


Током вечери стихове су читали песници: Гордана Јеж Лазић, Јелена Билић, Сашка Сокнић, Владислав Перић, Раде Ђерговић, Рале Дамљановић и Тодор Бјелкић, уносећи у програм додатну динамику и усмерену целину.


Музички сегмент вечери употпунили су вокални солисти Ивана Јордан и Душан Свилар, као и вокална група „Нађи своју звезду” под вођством Снежане Деспотовић.

Збирка „Како расте срећа” бави се изазовима одрастања у савременом окружењу и нуди низ кратких прозних форми заснованих на симболици и чистом, једноставном изразу. Језик је лишен жаргона, ослоњен на ритам близак деци и спаја елементе бајковитог и савремено поетског.

Гордана Стијачић: Као деца утркивали смо се ко ће први да добије „Змај“

Ауторка Гордана Роглић Стијачић дугогодишња је новинарка Радио-телевизије Србије и ауторка документарних филмова за децу награђиваних на фестивалима у земљи и иностранству. Објавила је књиге „Шта то светли звезда није”, „Светли увек добар човек” и „Пиџамарама”, за које је добила више регионалних и међународних признања.

Поделите овај чланак
Прати
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *