У последњој деценији поезија добија на популарности, доступнија је за читање онлајн. Све више младих књижевника пише стихове, и презентује их на тај начин, а једна од њих је и Теодора Марковић, која је својим уметничким радом освојила симпатије, све бројније читалачке публике.
Теодора Марковић одрасла је у Обреновцу. Током средње школе, кроз аматерску позоришну трупу упознаје се са позориштем и филмом. Са 17 година уз помоћ четири пријатеља, организује позоришни фестивал Обреновачки позоришни сусрети. За иновативну иу Удружења за децу са сметњама у развоју. Након завршене средње школе, уписује Факултет драмских уметности у Београду, смер драматургија. На првој години осваја почасну награду за получасовни сценарио на интернационалном фестивалу у Охају у Америци. Песма „ Исповест пролога“ публикована је у зборнику радова Поента издаваштва, а песма „ Страх“ штампана у зборнику радова библиотеке у Колашину.
View this post on Instagram
Адаптира Чеховљеву приповетку „ Схватио је“ за испитну представу студента позоришне режије. На другој години факултета екранизују јој се сценарија за краткометражне филмове „Ожиљци“ и „ Пустош“. Такође, адаптира дело Александра Поповића за потребе монодрамског извођења. Радила је као драматург на представама „ АРТ“, „Тако је морало бити“ и „Адреса свемир”. Тренуто се снима филм по њеном сценарију за краткометражни филм „ Бежи“, а активно учествује и у стварању једног документарног филма. Радила је као драматург на ФИСТ фестивалу који организује Факултет драмских уметности. Била је овогодишњи критичар фестивала БООКСТАН који се одржава у Сарајеву.
Прозу је, будимо искрени, теже читати на екрану. Наравно, доступност је наметнула и одређене поетике, које бар на језичком нивоу једноставније, односно директније комуницирају са читаоцем. Уверени смо да би другачији приступ тумачењу књижевности у образовном систему, са избором квалитетних савремених дела, која су им и по језику и духу времена ближа, суштински утицала на повећање читалачке публике, па и на број оних који би себи пружили шансу да се озбиљно окушају као писци.
Данас, живимо у једном потпуно друкчијем времену, али на крају се сви вратимо ”старој доброј поезији”:
У наставку, за леп остатак дана предлажемо Вам да прочитате песму Теодоре Марковић.
Еуген смешни
Ходала сам
Време је текло ван моје контроле
Нисам знала којим ћу путем
То ми је одговарало
Бројала колико корака пређем на путу од куће до библиотеке
Гледала у своје криве ногe
Питала се ко може да их воли
Ходала сам
Све док моја патика није за милиметар
Избегла обезглављеног птића
Његова утроба лежала је свуда по плочнику
Окренула сам главу што сам могла даље
Мој трбух се извртао
Налик на оно време кад сам као дете седала у камиказе
Суицидне мисли су ме пратиле
Први пут у животу
Разумела сам Еугена Смешног
Та птица умрла је стравичном смрћу
Неко је одлучио о њеној судбини
Немати слободу
Лежати у комадима
Иструнути под туђим ципелама
Има ли шта горе
Вратила сам се
Дуго посматрала набрекла црева
Главе нигде није било
Можда је покушао њоме да мисли
