У Србији се данас, 11. новембра, обележава Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на 1918. годину, када је потписан споразум којим су окончане борбе на Западном фронту. Овај датум има посебан значај за Србију, која је током четворогодишњег рата претрпела огромне људске и материјалне губитке, а у завршним операцијама 1918. године одиграла важну улогу у поразу Централних сила.
Примирје је потписано 11. новембра 1918. године, у железничком вагону у шуми код француског града Компијења. Споразум су закључили представници Немачке и савезничких сила, а на снагу је ступио истог дана, тачно у 11 часова.
Према томе, датум који се данас обележава повезан је са три једанаестице – једанаестим часом, једанаестим даном и једанаестим месецом.
Потписивање примирја није истовремено означило и формални завршетак свих мировних преговора. Мировни уговор са Немачком потписан је тек 28. јуна 1919. године, у Версају, док су са другим пораженим државама закључивани посебни уговори.
Србија у Првом светском рату
Први светски рат започео је 28. јула 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији, месец дана након Сарајевског атентата.
Сукоб је убрзо прерастао у рат великих размера, у којем су учествовале државе Европе и других континената.
Током 1914. године српска војска остварила је победе у Церској и Колубарској бици. Победа на Церу, у августу, сматра се првом савезничком победом у Првом светском рату. У Колубарској бици, завршеној у децембру, српске снаге су после противофанзиве потиснуле аустроугарску војску са територије Србије.
Наредне године уследила је нова офанзива Немачке, Аустроугарске и Бугарске. Суочена са нападима из више праваца, српска војска била је принуђена на повлачење преко Црне Горе и Албаније према Јадранском мору.
Повлачење, познато као Албанска голгота, одиграло се крајем 1915. и почетком 1916. године. Војску су пратили делови цивилног становништва, а велики број људи страдао је услед глади, болести, хладноће и исцрпљености.
Преживели војници евакуисани су, између осталог, на грчко острво Крф, где су лечени и реорганизовани. У близини острва Вида налази се Плава гробница, место на којем су у море спуштани посмртни остаци преминулих српских војника.
Након опоравка, српска војска укључила се у савезничке операције на Солунском фронту.
Пробој Солунског фронта и ослобођење Србије
Завршне операције на Солунском фронту започеле су у септембру 1918. године. Савезничке снаге, међу којима су важну улогу имале Прва и Друга српска армија, покренуле су офанзиву против бугарских и немачких положаја.
Пробој је започео 15. септембра на планинском подручју Добро Поље. Уследило је брзо напредовање савезника, а Бугарска је 29. септембра потписала примирје.
Српска војска наставила је наступање према северу, ослобађајући градове који су од 1915. године били под окупацијом.
Прва српска армија, под командом војводе Петра Бојовића, ушла је у Београд 1. новембра 1918. године.
Тако је престоница Србије ослобођена десет дана пре потписивања примирја између Немачке и савезника.
У међувремену су ратна дејства обустављана и на другим фронтовима. Османско царство потписало је примирје 30. октобра, а Аустроугарска 3. новембра 1918. године.
Коначно, немачко прихватање услова савезника 11. новембра означило је крај главних борби у рату који је трајао више од четири године.
Колике су биле жртве Србије?
Србија је била међу државама које су у Првом светском рату претрпеле највеће губитке у односу на број становника.
Поред војника погинулих у борбама, велики број људи преминуо је од заразних болести, глади и последица ратних страдања. Нарочито тешка била је епидемија пегавог тифуса 1914. и 1915. године.
Рат је оставио последице и на привреду, пољопривреду, школство и свакодневни живот становништва.
Многа насеља била су разорена, инфраструктура оштећена, а велики број породица остао је без чланова домаћинства.
Процене укупних људских губитака разликују се у зависности од историјских извора и начина обрачуна. У домаћој литератури често се наводи податак о приближно 1,2 милиона изгубљених живота, који обухвата војне и цивилне жртве, али се тачан број и данас разматра у историографији.
Рат је посебно погодио децу. Школовање је у окупираним областима било прекидано или организовано под измењеним условима, а многи ученици остали су без родитеља и других чланова породице.
Зашто је Наталијина рамонда симбол Дана примирја?
Један од најпрепознатљивијих симбола Дана примирја у Србији јесте Наталијина рамонда, биљка са љубичастим цветовима, чије је научно име Ramonda nathaliae.
Ова ретка и заштићена биљна врста расте на каменитим стаништима, претежно у источним и југоисточним деловима Балканског полуострва. Може се пронаћи и на планини Ниџе, на чијем се највишем врху, Кајмакчалану, српска војска борила током 1916. године.
Име је добила по краљици Наталији Обреновић.
Рамонда припада групи биљака које могу да преживе изузетно дуге периоде без воде. Током исушивања њени животни процеси успоравају се до крајњих граница, а када поново добије довољно влаге, може да настави раст.
Због те способности позната је и као „цвет феникс“.
За симбол Дана примирја изабрана је због повезаности са историјом Србије, а њена способност опоравка представља обнову земље после ратних разарања.
На амблему који се носи поводом празника, уз цвет Наталијине рамонде налази се зелено-црна трака.
Реч је о бојама траке Албанске споменице, одликовања установљеног у знак сећања на повлачење српске војске преко Албаније 1915. и 1916. године.
Овакав амблем званично је прихваћен 2012. године.
Дан примирја као државни празник
Дан примирја је у Србији законом установљен као државни празник изменама прописа из 2011. године, а први пут је као нерадни државни празник обележен 2012. године.
Обележава се сваког 11. новембра.
Тим поводом организују се државне церемоније, полажу венци на војна гробља и спомен-обележја и одаје пошта погинулим војницима и цивилним жртвама.
Сећање на Први светски рат чува се и у музејима, архивима и библиотекама, кроз историјске документе, фотографије, дневнике, писма, књижевна дела и личне предмете учесника рата.
Међу значајним сведочанствима налазе се записи српских војника, документи о повлачењу преко Албаније, фотографије са Солунског фронта и грађа о свакодневном животу под окупацијом.
Обележавањем Дана примирја 11. новембра 2026. године навршава се 108 година од престанка борби на Западном фронту и завршетка највећег оружаног сукоба који је свет до тада доживео.
