Званични подаци организатора показују да је овогодишња манифестација забележила 52.852 посетиоца мање него 2025. године. Током девет дана одржано је 365 програма, а представило се 316 директних излагача.
На 69. Међународном београдском сајму књига, одржаном од 23. до 31. октобра 2026. године, регистровано је 81.898 посетилаца, саопштио је Београдски сајам. У поређењу с прошлогодишњом манифестацијом, коју је посетило 134.750 људи, број посетилаца смањен је за 39,2 одсто.
Овогодишњи Сајам књига, одржан под слоганом „Речи граде свет“, окупио је 316 директних излагача и суизлагача, од којих је 235 било из Србије, а 81 из иностранства. Укупан број учесника, укључујући индиректне излагаче и заступљене фирме, износио је 636.
Манифестација је организована на више од 30.000 квадратних метара бруто изложбеног простора. За девет дана одржано је 365 књижевних и пратећих програма у организацији Београдског сајма књига и издавача, као и две изложбе.
Подаци потврдили мању посећеност
Званична статистика потврђује да је овогодишњи Сајам имао знатно мање посетилаца него претходне године.
Редакција дечјег књижевног часописа „Змај“ током обиласка Сајма, на дан отварања и у недељу, забележила је проходне ходнике, бројне штандове без већих гужви и мање самосталних посета деце и младих него што се очекивало.
О тим запажањима писали смо у нашој репортажи са 69. Београдског сајма књига, у којој смо указали и на питање како привући нове генерације читалаца.
Објављени подаци сада пружају ширу слику посећености током свих девет дана, док запажања редакције остају сведочанство о атмосфери током конкретних обилазака.
Тунис као почасни гост и међународно учешће
Земља почасни гост био је Тунис, чија је књижевност и култура представљена кроз посебан програм.
Поред Туниса и Србије, на манифестацији су учествовали представници Белорусије, Босне и Херцеговине (Републике Српске), Грчке, Грузије, Италије, Ирана, Марока, Немачке, Румуније, Русије, Словачке, Хрватске и Црне Горе.
Посетиоци су имали прилику да присуствују књижевним разговорима, промоцијама нових издања, сусретима с писцима и програмима посвећеним културама различитих земаља.
Међу садржајима били су и програми намењени деци, укључујући представљања књига, креативне радионице и сусрете с књижевним ствараоцима, које смо најавили у великом водичу „Змаја“ за децу и родитеље.
Признања за најбоља издања
Током Сајма додељене су награде за најуспешнија издавачка остварења, међу којима су посебно место имала признања за књиге намењене деци.
Награда за најбољу дечју књигу припала је издавачкој кући „Службени гласник“ за дело „Зачини – суперхероји на путу по Србији“ ауторке Олге Цареве. Жири је истакао маштовит приступ којим се кроз авантуру и причу деци приближавају природа, културна баштина и занимљивости Србије.
Признање за најлепшу дечју књигу добило је дело „Кутлачићи ће спасити свет“ Кристине Кутлача, у издању „Хук издаваштва“. У образложењу је наглашена повезаност текста и илустрација, које заједно граде причу прилагођену младим читаоцима.
За издавача године проглашена је „Православна реч“ из Новог Сада, док је награду за издавачки подухват године добио новосадски „Прометеј“ за едицију „Дубровачки Срби (1841–1941)“.
Додељена су и признања за најбољег издавача из дијаспоре и региона, допринос у области науке, посебна издавачка остварења и најлепшу књигу. Praznik knjige!
Више од 2.000 библиотекара и 800 медијских радника
Према подацима организатора, овогодишњи Сајам књига у оквиру професионалних активности посетило је 2.150 библиотекара из библиотека широм Србије.
За праћење манифестације било је акредитовано више од 800 новинара, сниматеља и фоторепортера електронских, штампаних и онлајн медија.
Поред домаћих редакција, забележено је присуство извештача из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Румуније, Мађарске, Јапана, Немачке, Кине, Туниса, Украјине и Сједињених Америчких Држава.
Иако је и ове године организован велики број књижевних сусрета и представљања нових издања, знатан пад посећености отвара питање како ће се Београдски сајам књига развијати у наредним годинама и на који начин ће поново привлачити ширу публику.
Посебно остаје важно питање места деце и младих у овој манифестацији, не само као учесника организованих школских посета већ и као читалаца који самостално откривају књиге и писце.
