Дечји песник Слободан Бећо Дошљак, који је деценијама стварао песме, загонетке и питалице за најмлађе, преминуо је у 72. години живота. Вест о његовој смрти објавио је „Глас Забјела“.
Слободан Бећо Дошљак био је један од препознатљивих стваралаца књижевности за децу у Црној Гори. Рођен је у осмочланој породици у подгоричком насељу Забјело, за које је остао везан читавог живота. Међу генерацијама деце био је познат по својим песмама, непосредности и сусретима у школама, које је радо посећивао носећи сопствене књиге.
Његово стваралаштво обухватало је песме, загонетке, питалице и друге кратке књижевне форме намењене најмлађима. Писао је много, а своје књиге често је поклањао деци, не очекујући материјалну корист од књижевног рада.
Посебно је волео непосредне сусрете с младим читаоцима. Обилазио је школе широм некадашње Југославије, па и оне са свега неколико ученика, верујући да је радост коју његови стихови изазивају важнија од сваког признања.
Стотине књига и рукописа посвећених детињству
Бећо Дошљак оставио је иза себе обимно књижевно дело. Током живота објавио је више од стотину књига за децу, док је велики број његових рукописа остао необјављен.
У разговору за подгоричку „Побједу“, објављеном почетком октобра 2026. године, говорио је да има чак 259 рукописа припремљених за штампу. И поред изузетне стваралачке продуктивности, многе његове књиге нису пронашле пут до издавача.
За песничку збирку „Снијевање и пјевање“ 2019. године добио је „Видовданску повељу“, признање Удружења књижевника Црне Горе и Трибине „Ријеч“, за допринос савременој српској књижевности за децу и младе у Црној Гори.
Песник који је стварао и у тешким животним условима
Иако је велики део живота посветио књижевности, Дошљак је живео скромно, суочавајући се са озбиљним материјалним тешкоћама.
Завршио је студије физичке културе у Никшићу, волео фудбал и био омиљен међу становницима Забјела. Бавио се и зидањем, а део обале Мораче који је уређивао мештани су прозвали „Бећова плажа“.
Шира јавност упознала је његове тешке животне прилике 2017. године, када је објављено да већ четири године живи без електричне енергије. Своје стихове писао је и уз светлост свеће. Након што је његова прича доспела у јавност, организоване су хуманитарне акције како би му се помогло.
Последњих година живео је од социјалне помоћи и подршке комшија, пријатеља и породице. Упркос томе, наставио је да пише и да се радује сусретима са децом.
Највећа награда био му је дечји осмех
Током књижевног сусрета у Библиотеци за слепе Црне Горе, 2022. године, Дошљак је говорио о својој дугогодишњој посвећености најмлађима и радости коју је проналазио у њиховим реакцијама.
„Највећа награда ми је осмјех најмлађих“, рекао је тада песник.
Његов одлазак представља губитак за књижевност намењену деци, али и за генерације читалаца који су га упознали кроз стихове, школске сусрете и књиге које им је несебично даривао.
Иза Слободана Бећа Дошљака остало је обимно књижевно наслеђе, укључујући бројне необјављене рукописе, чије би очување и објављивање представљало значајан допринос чувању успомене на његов рад.
