Шетајући пољем огладнела свиња примети разгранату јабуку пуну плодова.
– Како су само црвене, па велике, па сочне. Ово је право благо.
Ударила је неколико пута у стабло и јабуке су пале на земљу. Свиња је прво почела да једе оне мање, да би за крај оставила крупније и слађе. Када се добро најела, наставила је пут даље. Недалеко одатле, на другом дрвету стајао је голуб.
-Што ниси појела све јабуке које си оборила, него си их оставила да труну.
-Нека труну колико хоће, када су киселе и горке. Горе јабуке нисам јела у животу.
