Рибица златна
иза стакла плива
и посматра свет
жалосним очима.
Не сећа се више
шта то Сунце беше,
заборави звезде
и жут сјај месечев,
јесен, реку, и млад бор
што је гледа одозго.
Узалуд јој цврчак
свира серенаде.
У затвору стакленом
нема за њу наде.
