Бећковић: Песме нема без успомена

Часопис ”Змај”
Аутор:
Часопис ”Змај”
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
4 мин. читања
Фото: Марина Лопичић

Песник Матијa Бећковић данас је казивајући песме и присећајући се дружења са колегама писцима представио своје актуелне књиге „Сто мојих портрета“, „Мојих осамдесет“ и „Онамо ‘намо“.

У оквиру програма Београдског сајам књига „Пишем, дакле постојим“, Бећковић је из три збирке, које је у протекле три године сукцесивно објавила компаније Новости, казивао бројне песме као што су „Писмо“, „Влаја из Глибавца“ и „Онамо, ‘ намо“.

У испуњеној сајамској сали „Иво Андрић“, Бећковић се кроз песме и приче присећао дружења са Андрићем, Душаном Радовићем, Браном Петровићем, Стеваном Раичковићем, Милованом Данојлићем, Добрицом Ћосићем и другима.

– Песме нема без успомена, а не знате шта ћете запамтити, и по ком закону нешто запамтите, а нешто заборавите – рекао је Бећковић..


Према његовим речима, критеријум нису важни историјски догађаји него „нешто што је у том тренутку било безначајно, а после извесног времена се појави као нешто најважније“.

– Људи са којима сам провео године се сведу на неколико успомена и призора које само треба да запишете. За поезију је важно да пишете своје песме и да не лажете. Ем би био грех, ем песма не би ништа ваљала – рекао је песник.

Бећковић је признао да никад није писао колико за време пандемије, приметивши да је у литератури „тешко наћи да је нешто настало у редовним временима“.

– Андрић је написао главне књиге у ратно време када није веровао да ће нешто да преживи и свака бомба је могла то да однесе -рекао је академик.

Бећковић: Песме нема без успомена

Бећковић се присетио да је једном питао Андрића зашто новинарима који су у недоумици око његовог датума рођења не телефонира и каже истину редакцији да не нагађају.

– А он каже: ‘А што? Нека неко на томе докторира'“ – рекао је Бећковић.

Према његовим речима, Бранко Ћопић му је на улазу у Калемегдански парк рекао: „Пази овде убијају људе! Ти гледаш лево, а трамвај те удари с десна“.

„Овде већ смакли четворицу, јуче су једног старца који скочио са Панчевачког моста извукли жива из реке. Више не дају да се људи убијају сами“, рекао је Ћопић Бећковићу.

Бећковић: Песме нема без успомена

Књижевник Борислав Михаиловић Михиз је обожавао свој народ и мислио да је највољенији народ на свету, али кад је чуо и прочитао штасео народу прича није му се живело, рекао је Бећковић.

У разговору телефоном Михиз се пожалио: „Не излазим нигде, не виђам никога, не гледам ни кроз прозор'“.

„‘А што не одеш у Забелу или Митровцу и не заменис некога ко чека да изађе?’ Каже: ‘Зар већ не робијем уместо неког другог'“, присетио се песник.

Бећковић се присетио како је песнику Васку Попи испред београдске књижаре „Геца Кон“ једном рекао: „Какав си ти српски националиста кад ниси ни Србин?“ „Рече: ‘Ја сам Србин и српски песник! ‘“, присетио се Бећковић.

Упитао је комунистичког функционера Милована Ђиласа да ли му се неко супроставио док је ведрио и облачио, а овај се сетио народног хероја и генерала Бошка Ђуричковића, чија је партизанска јединица „нешто његовом кривицом забрљала“.

Ђилас је Ђуричковићу скинуо, еполете, петокраку с капе, бацио их на земљу и издрљао цокулама, па затражио и његову пушку.

„‘Што си ми узео то си ми дао и можеш да узимаш. Пушку сам узео сам и можеш је узети само преко мене мртвог’. Видех да је спреман на најгоре и направих се да му је нисам ни тражио'“, навео је Бећковић речи Ђиласа.

Према његовим речима, када се Миодраг Булатовић поверио мајци да је почео да пише, онаму је рекла: „Пази да ти то не нађу“.

Прати
Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.
Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *