Та мрва, та тачка,
Тај убод игле
Од убода мањи,
Тај атом
Од водониковог мањи,
Ситнији од најситније мисли,
Зелен као гујин ујед
И топузу налик,
Увео ме у четири зида
И нацртао стазу –
Од кујне до купатила!
Лево или десно –
Заскочиће ме из бусије,
Из руја зоре,
Из дашка ветра,
Са рекламе кока коле,
Са лати љубичице,
Са раскршћа улицâ,
Са звезде Данице,
Из осмејка суседа –
Из свега што је
Изван стазе.
Знам: Ситнице живот чине!
Зато се, да преживим,
Ситницама бавим –
Од кујне до купатила
