Слушам птичје речи
корачајући кроз шуму
уском козјом путањом
све стрмијом и тањом,
кад паукова мрежа
пут ми наједном препречи.
Сред мреже раскорачен
паук газдински стао
као сељак на њиви
коју је узорао.
Могла сам покретом руку
здерати то плетиво,
сву паукову муку
смрсити у клупче сиво,
али ми беше жао.
Ударих шумом лево
кроз дубоку честу свежу:
ко зна што је паук сниво
докле је плео мрежу;
и он је можда срце
у танане нити прео,
у мрежу га створио свега.
Обазрем се још једном
иза грања на њега,
и видим како и он
за мном се обазрео.
