Једном су се Сунце и свирепи Северац препирали ко је од њих јачи. Дуго су се тако препирали и најзад одлучили да испробају своју снагу на путнику који је у то време јахао великим друмом.
— Пази — рекао је Северац — кад се сручим на њега, одмах ћу му скинути огртач!
Чим је то изговорио, одмах поче дувати из све снаге. Али, што је онвише дувао, то се путник јаче увијао у свој огртач. Проклињао је невреме, али је ипак јахао све даље и даље. Северац се љутио, беснео, бацао на јадног путника и снег и кишу. Проклињући Северца, путник је обукао свој огртач и чвршће затегнуо појас. Онда се и сам Северац уверио да не може скинути огртач са путника.
Видећи немоћ свог противника, Сунце се насмешило, извирило иза облака, огрејало и осушило земљу и јадног полусмрзнутог путника.
Осетивши топлоту Сунчевих зрака, путник је сам скинуо свој огртач и привезао га за седло.
– Видиш – рекло је онда Сунце свирепом Северцу: „Милошћу и добротом може се много више урадити него љутњом“.
