Десанка Максимовић угледала је овај свет 16. маја 1898. године, као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Непосредно након њеног рођења Михаило Максимовић, добија премештај, те се целокупна породица сели у Бранковину. У том селу ће провести детињство, а у Ваљеву будућа песникиња завршиће гимназију.
Након положене матуре у Ваљевској гимназији своје школовање наставља у Београду, где уписује студије упоредне књижевности опште историје и историје уметности на Филозофском факултету. Интресовање за књижевност, спознала је као мало дете , када је од свог оца Михаила, иначе учитеља свакодневно слушала о уметности и шта она заиста значи. Најзаслужнији за Десанкин рани успех је њен гимназијски професор Сима Пандуровић уредник књижевно – политичког часописа ”Мисао” који је први пут светлост дана угледао далеке 1919. године. Благонаклоност редакције према неафирмисаним писцима, младој песникињи раскрчиће пут успеха.
Убрзо, јануара 1920. године у поменутом чаопису објављени су стихови будуће песникиње. Као по наредби странице многих уметничких часописа са задовољством захтеваће рукописе ове песникиње, па је успех био неизбежан. После Десанкиног боравка у Француској и каснијем повратку у Југославију, песникиња ће се предати професорској професији запосливши се прво у Дубровнику, а касније и у Београду.
Деценије уметничког рада касније, биће доба њеног плодног и свеобухватног књижевног стварања. Десанка је веома тешко поднела Други светски рат, и поновну трагедију српског народа. Док је рат трајао налази се у у Бранковини и Београду. У поезији нешто сасвим ново и посебно донела је њена књига Тражим помиловање која је објављена 1964. године. Књига је унела новитет у начин писања поезије, а њена лирска дискусија са Душановим закоником, критичари објашњавају постаће ремек дело југословенске послератне књижевности. Нашавши меру и склад између мисли и осећања њене песме се разумеју као унутрашњи дијалог, као разговор са самим собом.
Десанкине песме извиру из дубине душе, које су сагласне са њеном природом. Пуних осам деценија је била на страни осећајности, љубави, слободи. Песникиња народа, како су је многи називали преминула је 11. фебруара 1993. године у својој 95 години. По својој сопственој жељи сахрањена је у Бранковини, где је проводила последње године живота.
