посвета Добрици Ерићу
Његов је цео свет сунцокрет
и нежна башта са седам ружа.
Јежева бара, какав колоплет!
У Калипољу лето, Гружа.
Дечак са златом липе у коси,
међ’ четири јабуке што живи,
чардаку малом што не пркоси,
свицима, сунцу, славују, њиви.
Плакаће вечни кратковечници,
сан гружанске кад утихну ноћи,
цврчаће сузе у воштаници,
вољена земљо: Да ли ћеш моћи?
Објаснити и саопштити да л’,
да л’ ћеш сунцу и птици грлици,
свој чељади тај васколики жал,
има ли те ко нас у Добрици?
