Једном тати у животу беше главна ствар
да му синчић пошто-пото буде музичар
засвираће лепо да га чује свет
купиће му трубу или кларинет
Кажи ми кажи рече тата сину
да ли волиш трубу или виолину
кажи ми кажи рече тата сину
да ли волиш трубу или виолину
У рукама татиног музикалног сина
плакала је шкрипала тужна виолина
закашља се труба поче да се гуши
комшије и тата запушише уши
Безброј пута срећни тата пита сина свог
да ли жели тамбурицу, клавир или рог
или можда воли јако дубок тон
купиће му два три баса и тромбон
Кажи ми кажи рече тата сину
да ли волиш трубу или виолину
кажи ми кажи рече тата сину
да ли волиш трубу или виолину
А син размишљао дуго
па храброст најзад скупи
и рече имам идеју
грамофон ми тата купи
У рукама татиног музикалног сина
лепше свира грамофон него виолина
у рукама татиног музикалног сина
лепше свира грамофон него виолина
него виолина, него виолина
