Ишла једном два пријатеља кроз шуму, кад се одједном пред њима појави медвед. Један од њих попе се хитро на дрво, док његов пријатељ, који је знао да против те животиње не може ништа да учини, леже на земљу и направи се да је мртав.
Медвед приђе ближе, а човек задржа дах, док му је медвед њушкао нос и уши. Коначно, медвед одгега и кад је ишчезао сиђе човек са дрвета. „Шта ти је то шапутао медвед на уво“? хтео је да зна, а пријатељ му одговори: „Медвед ми је рекао да никад више не путујем са пријатељем који ће ме напустити кад запрети опасност!“
