Ала је дивота,
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!
Морамо се купати,
прљавштину стрести!
Нечистоћа привлачи
рђу и болести.
Зато је мајка спремила
Воду, – али млаку,
Зато је окупала
Свога малог Лаку.
А тужан вели: – Чићу ми
Пуштати не смете,
Јер ће мислити да је сир,
Појешће ми дете.
Куцову је слободно,
Нек се заиграва,
Он ће Лаку чувати
Кад легне да спава.
А старији, Андреја,
Он се већем свукао,
Што га већ не купају,
Чисто би се туко.
Чекај, чекај, Андреја,
Док обришу Лаку,
Ти ћеш онда добити
Другу воду млаку.
Лака ће се у колевци
Топити у сласти,
А шта буде сневао
Неће ником каз’ти.
