Били су, децо, једном један муж Крокодил и његова жена Крокодилка. И они су имали једног сина – Крокодокодила. И тај Крокодокодил ништа није хтео да слуша и био је врло неваљао. И његов отац Крокодил наљути се једног дана на Крокодокодила и одведе га у шуму да га поједу неке друге животиње. И он га је тако везао за једно дрво и оставио да га поједу.
И тако је, једнога дана, мали Крокодокодил остао сам у шуми код тог једног дрвета. И чекао је да га неко поједе. Зато што није био добар.И, једнога дана, дође код тог дрвета, један миш и Крокодокодил каже том мишу:
– Поједи ме, поједи ме! Ја нисам био добар!
А миш се уплаши тог крокодокодилског гласа и побегне под један лист. А Крокодокодил му поново рече:
– Поједи ме, поједи ме!
А миш каже испод оног листа:
– Не могу да те поједем.
– А зашто не можеш да ме поједеш?
– Зато што не могу… Један пут сам у једној шупи јео једног крокодила, али то није био прави крокодил, па сам се убо на једну жицу. И миш оде.
А онда дође у ту шуму, другога дана, једна змија. А мали Крокодокодил каже змији:
– Поједи ме! Нисам био добар и сад ме поједи!
А змија се уплаши тог крокодокодилског гласа и побегне чак на дрво. А Крокодокодил јој поново каже:
– Змијо, поједи ме! А змија каже са гране:
– Нећу да те поједем!
– А зашто нећеш да ме поједеш?
– Зато што ниси био добар. И змија оде.
И онда, трећег дана, дође код тог дрвета један мрав и попне се Крокодокодилу на једну ногу. Јер је мислио да је то земља. А Крокодокодил каже:
– Мраве, поједи ме! Нисам био добар и сада неко треба да ме поједе. А мрав каже:
– Гладан сам и хоћу да те поједем, само ми кажи – где си? А Крокодокодил каже:
– Ту сам, испод тебе. Ти стојиш на мојој нози. А мрав каже:
– Добро, онда ћу те појести од ноге. А Крокодокодил каже:
– Хвала ти, поједи ме целог. Кад нисам био добар…
И тако је мрав јео Крокодокодила цео дан, а када је било вече, Крокодокодил пита мрава:
– Мраве, јеси ли ме појео?
– Нисам, сад ћу.
А кад је прошла ноћ и још један дан, Крокодокодил пита мрава:
– Мраве, јеси ли ме појео?
А мраву досадно да једе толиког Крокодокодила па каже:
– Јесам, појео сам те, сада можеш да идеш кући! И Крокодокодил онда оде својој кући. И каже да га је мрав појео и да ће сада стално бити добар.
И био је добар и више га нико није појео.
