Дошао је луна-парк, да ли си видела? – питала је Цеца Ању – Доле су код градилишта. Хајдемо да видимо шта све има.
– Али нико ми није кући – рекла је Ања – Љутиће се мама и тата ако одем без питања, а немам ни динара.
– Али имаш касицу – подсетила је Цеца. Дохватиле су нож и одвалиле врата на касици. Ања је узела десет металних двадесетодинараца.
Са њима је у провод кренула и Љиља, Цецина нова другарица. Ањи се она никада није допадала.
Ускоро су дошли до луна-парка. Највише им се свидео рингишпил са којег су висиле љуљашке и људи су на њима летели у небо. Изгледало је застрашујуће. Девојчицама је застајао дах.
– Хајдемо да пробамо – предложила је Цеца. Попела се на љуљашку. Ања је оклевала. Изгледало је тако вратоломно.
– Дај мени двадесет динара – рекла јој је Љиља, па гледај како се ја вртим, да научиш – Ања јој је послушно дала новац. Вожња је брзо била завршена. Цеца је остала у љуљашци, али Ања опет није смела да се попне. Од страха и срамоте обливао ју је хладан зној.
– Гледај мене још једном – рекла је Љиља – и поново јој измамила двадесетодинарац. Тако су се Цеца и Љиља проводиле, а Ања је чежњиво гледала њих како се врте. Давала им је свој новац само да не би кренуле кући. Чинило јој се да ће се сваког часа осмелити, и да ће се попети на вртељку. Али двадесетодинарци су нестали, а Ања се није ниједном провозала.
Вратила се кући разочарана и љута на себе. И наравно, добила је двоструку грдњу: јер се није јавила, и јер је обила касицу. Родитељи су је испитивали где је била и зашто јој је требао новац. У почетку није хтела ништа да каже, али убрзо им је открила истину. Признала је да се није ниједном возила на рингишпилу, већ да је платила другима. Мама је рекла да је изабрала лоше друштво. Док јој је изрицала казну, Ања се осећала осрамоћено што је узела новац и што ју је лукава Љиља тако искористила. Од тада се никада више није дружила са њом.
