– Добро јутро!
– … бро јутро!
– … јутро!
Тако почиње дан.
Птица птици,
другарица другарици,
комшиница комшиници…
Тако почиње дан:
једој девојчици,
учитељици,
једној птици,
али – не и Мици!
И не само Мици!
на једној телефонској жици
још спава сиви џивџан.
Како се то догодило?
Мица је сат навила на полици,
а џивџан мет`о главу под крило.
И шта се збило?
Ништа! Сат се сасвим успавао на полици,
а џивџану је, једноставно,
топлије било с главом под крило…
