У жељи да се сагледа рад једног од еминентних савремених српских песника, чувара традиционалних симбола и хришћанског етоса, Друштво новосадских књижевника (ДНК) и Културни центар Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду приредили су јуче у новосадском Дигиталном омладинском центру округли сто „Књижевни портрет Селимира Радуловића.“
У присуству свештенства Српске православне цркве и председника Покрајинске владе Игора Мировића, директор КЦВ „Милош Црњански“ књижевник Ненад Шапоња рекао је да је Радуловић у последње три деценије успео да досегне веома посебне просторе поетског језика, разумевајући религијски свет и показујући нам како и у дигиталном добу неке вредности остају вечне и суштаствене.
По виђењу песника Ивана Негришорца, Радуловић је у свом песништву развио занимљив особени облик поетичког неоконзерватизма и српско песништво данас враћа старим архајским темама, не обазирући се на Запад, он враћа живог Бога у душе живих људи.
– Његов ослонац је Библија, православно предање, као и читав низ песника као што су Хердерлин, Пол Клодел, Tомас Eлиот и читав низ песника који имају однос према Богу и религиозној димензији човековог бића – рекао је Негришорац уз напомену да је Радуловић себе врло јасно и самосвесно дефинисао као писца који иде мимо данас толико распрострањене постмодернистичке лакомислености која олако одбацује појам Бога.
Према анализи проф. др Саше Радојчића, ослањајући се на свет Библије и себи својствену особину стиха, Радуловић остварује спој са обе велике традиције европског песништва – симболиком Светог писма и грчком антиком. У његовој поезији, навео је Радојчић, основни је проблем модерног човека који хоће да се одрекне традиције и томе се радује.
Из разноврсних истраживачких перспектива, о Радуловићевом књижевном опусу говорили су: Фрања Петриновић, др Зоран Ђерић, проф. др Бошко Сувајџић, Милена Ж. Кулић, др Саша Радојчић, Јелена Марићевић Балаћ, Владимир Копицл и други. Текстови са овог скупа биће објављени у часопису „Нова мисао“ коју издаје КЦВ „Милош Црњански“.
ПЕСНИЧКИ НИЗ
Радуловић је до сада објавио 11 песничких књига које су побрале мноштво најугледнијих награда. У издању Српске књижевне задруге и „Православне речи“ објављена су му Изабрана дела (I-V), а поводом његовог песничког опуса публикована су и два зборника радова: „Песник ноктурна“ (1995) и „Светло из очеве колибе“ (2015). На јучерашњем скупу прочитао је „седмочлани песнички низ“ из своје збирке „Седам малих дрхтаја“, која је овенчана наградом „Филип Вишњић“.
