Поводом стогодишњице рођења песника Васка Попе (1922-1991) данас је у Библиотеци града Београда (БГБ) отворена изложба „Далеко у нама“ и представљен је зборник „Сазвежђа Васка Попе“, који је приредио академик Михаило Пантић.
Отварајући изложбу аутора Бојан Кундачина и Марјан Маринковић, директорка БГБ Јасмина Нинков је истакла да „Далеко у нама“ на „изузетно ефектан начин“ представља песника и нада се да ће поставка после Београда кренути Србијом и широм региона, како би „комуницирала са онима који желе да сазнају више о Попиној поезији“.
Нинков је додала да је Пантићев зборник „савршен“ и нада се да ће наићи на велику пажњу наше културне јавности.
Зборник „Сазвежђе Васка Попе”, објављен у едицији БГБ ““Врхови““, садржи Попине аутопоетичке прилоге и одабране стихове, као и текстове реномираних стваралаца попут Чарлса Симића, Предрага Палавестре и Мухарема Первића који говоре о Попином односу са најзначајнијим писцима и интелектуалцима његовог доба.
Пантић је рекао Тањугу да је у зборнику нагласак на песнику Попи, а не на његовој поезији, пошто се она издашно прештампава и налази се у школским програмима.
– Мени је у првом плану био покушај да приближим фигуру песника. Она се до извесне мере измакла. Све је мање људи који сведоче да су познавали Попу. Ја сам један од њих – истакао је Пантић.
Подсетивши да је као млад упозно Попу, од кога тада није био добио тражени интервју, Пантић је одлучио сада да зборник почне направивши „измишљени интервју са Попом“. Интервју садржи стварне песникове речи, реченице и изјаве које је Пантић сложио у целине и написао своја питања.
Пантић је истакао да је тим интервјуом „до извесне мере надокнадио оно што иначе у традицији није постојало – говор Попе о сопственој поезији“.
– Попа се није изјашњавао о својој поезиији или је то чинио на секундаран начин. Чак је у неким фрагментима прословио неку реч о песми, о томе како разуме сам песнички занат. Ја сам од фрагмената склопио целовиту причу о томе како песник види сам себе и своје стваралаштво – навео је академик САНУ.
Пантић је рекао да је зборником желео да направи споменицу Попи, односно збирку текстова који исказују поштовање за њега као ствараоца и указују на његов значај.
– Показало се да су појединачна сведочења, успомене и записи о Попи, кад их узмете, направили једну врсту мозаичног портрета или нехотичне биографије – навео је Пантић.
Изложбу „Васко Попа – Далеко у нама“ чине 23 паноа великог формата, превасходно кружног облика који асоцирају на Попине симболичне кругове, са приказаним одломцима из најзначајнијих текстова о његовом стваралаштву, одабраним песмама које осликавају његову поетику, фотографијама, цртежима, и рукописима.
Кундачина је рекао Тањугу да су настојали изложбом да песнику приђу кроз стваралаштво а не биографски, „што би вероватно Попа више волео“.
Према његовим речима, за изложбу су користили Архиву САНУ у ком се налази заоставштина Попе, а укључени су и архивски материјали који до сада нису били доступни широј јавности.
– Покуштали смо да прикажемо по две песме из осам завршених и девете недовршене збирке. Идеја водиља је била да изаберемо песме које најближе и највише приказују Попу, које су најкаратеристичније је за ту збирку – рекао је Кундачина.
