Хвалио се вук како је недавно успео да надмудри ловце, који су трагали за њим у планини, како је пре неколико дана једино он знао да пронађе пут кроз зараслу шуму и да једино он може да надмудри лисицу, јер је намамио ловце на њену јазбину и како због свега тога њега треба да сматрају најпаметнијом становником шуме.
Вуково хвалисање слушао је гавран, па му рече.
-Немој много да се поносиш са својом памећу, јер да је имаш довољно сада се не би хвалио.
