У концертној сали симфонијског оркестра је велика гужва. Чује се жамор и комешање. Сви су у неизвесности, чекају да диригент саопшти све везано за пробу коју је хитно заказао. Напокон, он стаје на своју позицију. Сви укућани су приметили да је диригент врло узбуђен. Настаде тишина.
– Драги моји укућани, данас имамо част да угостимо највећег композитора из далеке прошлости – изговори диригент па застане пар секунди да удахне ваздух. Укућани радознало чекају наставак.
Госпођица виолина прошапута виоли:
– Ја се надам да је Моцарт тај композитор, чула сам све о његовој генијалности.
Диригент се насмеја виолини, ипак он има истанчан слух па је чуо шапат виолине. Па настави:
– Да, госпођице виолино, погодили сте, ваша жеља је испуњена и наш гост је ни мање ни више него Волфганг Амадеус Моцарт! Али није то све. – рече диригент па застаде. Свим укућанима засијаше очи.
– Мени је припала част да пробу води један велики маестро, а то је господин Леополд Моцарт.
Кроз салу се проломи као ехо: Леополд, Леополд, Леополд… Сви су у неверици да ће упознати тако значајну и велику музичку породицу.
– Молим за велику пажњу – изговори диригент и настави:
Поред породице Моцарт имамо још једну даму која је наш гост. У питању је величанствена оперска дива. Она има веома моћан глас.
– Тако да, драги моји укућани, испред вас се налазе ноте, у питању је опера „Чаробна фрула“. Извешћемо из те опере „Краљицу ноћи“. Молим вас, пре него што породица Моцарт и госпођа Дива стигну у нашу салу, прочитајте добро све ноте да бисмо се показали у пуном сјају. Наши гости су пристигли касно синоћ, сада су на пријему који је припремила госпођа Харфа и хвала јој на томе. Почните молим вас са читањем нота, гости само што нису стигли, немамо пуно времена – тада подиже свој штапић и поче увежбавати оркестар.
Сат времена касније, после врло темељног рада, диригент врло гласно изговори:
– Молим вас, поздравите наше уважене госте, породицу Моцарт и оперску Диву.
Оркестар устаде да укаже част гостима. Тада се диригент обрати Леополду:
– Господине Леополд, овај златни диригентски штапић сам чувао за ову свечану прилику. То је мој поклон вама. Молим вас, преузмите оркестар, част ми је упознати вас – изговори диригент.
Леополд преузе штапић и најдивнија музика поче се ширити и у згради симфонијског оркестра и ван зграде.
Пише: Биљана Слијепчевић
