Више

    Принц поезије – Бранко Миљковић (први део)

    Песник прејаке речи како су га неки називали, Бранко Миљковић веровао је у моћ поезије, у њену будућност. Као својеврсна песничка појава, како су га критичари често из миља називали проглашен је принцем српске поезије. Његов кратак живот, на путу до славе, био је и остао модел песника.

    У Бранково детињство сасвим несвесно урезао се призор лобања Чегарских јунака уграђених у оближњу Ћеле кулу у Нишу. У јесен 1941. пресрећан Бранко полази у први разред основне школе ”Свети Сава”. Недуго након тога, услед ратног стања прелази у школу ”Вожд Карађорђе”. Због учесталих бомбардовања, школа се сели у село Брзи брод, а након тога у село Суви до.

    Ни тамо није безбедно. Када су бомбе засуле град видео је своју вечиту љубав Ружу како је односе у болницу, недуго након тога вечита љубав младог песника изгубиће животну битку. Своје дечачке емоције према Ружи откриће доста касније у песми ”Узалуд је будим”, која ће постати једна од најпознатијих песама принца позије.

    Да се Бранко повуче и постане заљубљених књига, томе је допринео његов ујак Јаков Браило који му је први поклонио дванаест златних књига. Свет маште младог детета, нудио му је пут бекства, бар на трен читајући обимну литературу коју је добио на поклон. Када се уписао у први разред Гимназије, професорка га је упитала шта би да постане када порасте, он на то одговара ”Нешто”.. слутило се да ће тај одговор највише одговарати професији слободног уметника.

    Тако је и било. Обузет је оним што учи у школи. Овладава многим књигама. Професорка Драгослава Хаџић не штеди речи похвале. Бранку као сиромашном, а одличном ученику додељују помоћ Црвеног крста, одело и капут. Он одбија. Има каже сиромашнијих. Од једног професора добија на читање Народне јуначке песме, Вука Караџића, и већ сутрадан их је вратио.

    На образложење професора, да књигу не треба само прелистати већ и прочитати он има одговор: ”Сваку песму могу препричати, а неке и изрецитовати”. Са друговима из улице прави читалачки кружок, наговара их да читају. Са дванест година читао је Хегела. У недостатку папира, од оца тражи да купи кола песка да на њему црта и пише.

    Током распуста, на њој ће цртати и писати. На њој исписаће и своје прве стихове. Забринут је хоће ли за живота успети да прочита што се налази у библиотекама. Млади дечак, тј. млади песник водио се оном Лењиновом: Учити, учити и само учити!

    Мурал Бранку Миљковићу

    У другом разреду Гимназије почеће да чита Толстојев ”Рат и мир”, а посебну наклоност гаји према Цанкару, и Лази Лазаревићу, на шта образлаже да пишу лепо о мајци. Убрзо, исписује стихове песме ”Моја мајка”, пише о томе како мајка много ради. Након поплаве 1948. године, у свој дом доноси стотине књига. Чисти их пере, и суши на сунцу. Каже хоће да створи своју библиотеку. Сви професори су веома задовољни његовим радом. Посећује књижевне вечери, упознаје многе савремене песнике.

    ИЗВОРЗмај
    spot_img
    Часопис ”Змај”
    Часопис ”Змај”https://casopiszmaj.com
    Дечји књижевни часопис Змај се обраћа се младим читаоцима у Србији. Намера часописа је да књижевно образује децу укључујући српско културно наслеђе.

    ПОСТАВИ КОМЕНТАР

    Молимо унесите свој коментар!
    Молимо унесите своје име

    ПРОЧИТАЈ И ...

    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img