Радмила Симеуновић себе не сматра писцем, на шта има право, али ми као редакција тврдимо да греши и да то заиста и јесте! Нека буде онако како је она рекла.
Ова врсна књижевница љубав према стиховима проналази у писању песама за децу, за оне најмлађе. Велика је одговорност обликовати поезију за најмлађе, али она то чини са много љубави, па није ни чудо што из њених песама можете осетити љубав, срећу, саосећање, све те мотиве које красе њено писање. Наша Рада, то кажемо јер је сматрамо и делом нашег тима ради као медицинска сестра – васпитач у предшколској установи „Др Сима Милошевић“ у Земуну.
View this post on Instagram
– Поред свог примарног занимања, хоби ми је писање поезије за децу. Из мога пера настају стихови пуни наде да ће их деца читати. Први моји стихови настали су у основној школи. Писала сам их „за своју душу“. Писала сам их периодично. Ређала сам их негде по страни а они су се временом гомилали. Најзад, дошло је време да угледају светлост дана. Како сам неко ко увек, у свему ружном што се дешава, покушава да пронађе нешто добро тако сам и тада, баш у том тренутку време користила за своје стихове – период глобалне пандемије – објашњава наша саговорница.
Она додаје да је њен интезиван рад настао тада када је почела да обитава са малим омладинцима – децом, али да је томе допринело и рођење њене деце, па је тих дана почела да усавршава своје књижевно умеће.
– Морам да признам да је моје интензивније писање настало у тренутку када сам почела да се бавим својим занимањем и када сам се остварила као мајка. Деца су управо инспирација за све добро у нама.
Поезија није данас толико пропраћена као што је то некада чињено, али уз праве песнике и њихове стихове сигурни смо да ће то бити пренебегнуто, и да ће процват тог вида поезије ускоро и доћи.
– На жалост, сматрам да је поезија потпуно на маргини нашег друштва, свргнута по страни. Није доступна свим друштвеним слојевима. Издавачи у овом жанру не проналазе комерцијални резултат од продаје тако да се литература намењена најмлађима споро и трновито обнавља. У моди је другачија технологија од папира и слова, али се искрено веома надам и велики сам оптимиста да ће се то променити – каже Симеуновићева.
Жена од пера, наша Рада, објавила је своју прву збирку песама, а на изнанађење многих, књига је веома добро прихваћена, те са сигурношћу морамо истаћи да је чека врсна песничка каријера.
– Од недавно сам објавила своју прву збирку песама за децу „Радост је!“ С обзиром да сматрам да су породица, празници и обичаји основа и највећи разлог за нашу радост, одлучила сам да моја прва песмарица управо буде о томе – појашњава наша саговорница.
Уз одрастање поред дела наших врсних књижевника научила је много, али оно на шта прво помисли младо дете, јесте рано детињство, баш у њему Ради су читали песме нашег чувеног и знаменитог песника Јована Јовановића Змаја, па је тако он остао урезан у њен ум толики низ година.
– Одрастала сам уз Душка Радовића, Љубивоја Ршумовића и Десанку Максимовић и посебног, једиснтвеног као и све претходно набројане, али мени најдражег Јована Јовановића Змаја. Читајући њихове текстове, увидела сам моћ пера.
Перо којим пишемо пружа поруке најмлађим читаоцима а то је за мене велика одговорност. Имамо прилику да им кроз своје стихове поручимо, укажемо или објаснимо које су то праве вредности: бити добар, поштен, вредан…бити друг…
Управо због тога, кроз стихове које пишем за децу акценат је на другарству, толеранцији, прихватању различитости, развоју емпатије – заључује наша саговорница.
