Канадска књижевница Ен Карсон добитница је Нобелове награде за књижевност за 2026. годину. Песникиња, есејисткиња и преводитељка позната је по необичном спајању старих грчких митова са причама и осећањима која су блиска савременом човеку.
Шведска академија саопштила је данас, 8. октобра, у Стокхолму да је најзначајније светско књижевно признање припало Ен Карсон (76), канадској ауторки која је током своје каријере померала границе између поезије, прозе, есеја и драме.
У образложењу је истакнуто њено „смело и инвентивно стваралаштво“, које је, у игривом дијалогу са класичном традицијом, створило нове форме савремене књижевности.
Вест о Нобеловој награди затекла је Карсон на Исланду. Када су је позвали из Шведске академије, била је напољу и, како је открила стална секретарка Академије Ингрид Карлберг, „слушала ветар“. Вест ју је веома изненадила.
Када антички јунаци оживе
Ен Карсон рођена је 1950. године у Торонту. Поред писања, велики део живота посветила је старогрчком језику и античкој књижевности. Предавала је на универзитетима и преводила дела великих старогрчких писаца.
Управо ту лежи посебност њеног стваралаштва.
За Карсон митови нису само старе приче о боговима и јунацима које читамо у књигама. Она их користи као полазиште за приче о љубави, усамљености, губитку, одрастању и трагању за сопственим местом у свету.
Једно од њених најпознатијих дела је „Аутобиографија црвеног“, необичан роман написан у стиховима. Инспирацију је пронашла у античком миту о Гериону, али је од њега створила савремену причу о одрастању, љубави и прихватању сопствене различитости.
У књизи „Ерос, горко-слатки“ бави се љубављу и жељом ослањајући се на старогрчку књижевност, док је у делу „Норма Џин Бејкер из Троје“ повезала наизглед два сасвим различита света: судбину холивудске звезде Мерилин Монро и античку причу о Хелени Тројанској.
Значајан део свог рада Карсон је посветила и превођењу античке књижевности. Преводила је дела Сапфо, Софокла и Еурипида, а Шведска академија истакла је да се њени преводи могу посматрати готово као самостална књижевна дела.
Управо због тога прича о овогодишњој добитници Нобелове награде може бити занимљива и младим читаоцима. Она показује да приче написане пре више хиљада година не морају да остану заробљене у далекој прошлости. У рукама маштовитог писца оне могу поново да оживе и проговоре о људима и свету у којем данас живимо.
Нобелова награда за књижевност додељује се од 1901. године, у складу са завештањем шведског проналазача Алфреда Нобела. О добитнику одлучује Шведска академија, а током више од једног века ово признање добили су неки од најзначајнијих светских писаца.
Међу њима је и Иво Андрић, који је Нобелову награду за књижевност добио 1961. године.
Овогодишња награда биће свечано уручена 10. децембра у Стокхолму, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.
