У освитку зоре, кроз сумрачак тавни,
покривене снегом почивају равни.
А студени лахор кроз долине мирне
преко пустих поља кадикада пирне –
и с вихором лаким сеоца се хвата,
па засипље снегом и стрехе и врата.
А у селу јоште у прозорје мило
ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.
Из даљине само лисица се краде,
па кокоши вреба и пилиће младе –
и од њених шапа и туна и тамо
у првоме снегу траг се види само…
